Беседа Владике Артемија на Светог Архиђакона Стефана 2003. године у манастиру Бањска

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

А данас ова Света Литургија, прва је можда овако свечана Литургија после пет стотина година. Данас је дан радости, али и дан сећања. Сећамо се на заштитника овога манастира – Светога Првомученика и Архиђакона Стефана, чија је крв проливена за име Господа Христа, и то првога који је пролио крв своју, зато се и удостојио тога назива, да буде Првомученик Христов, апостол и архиђакон. Крв праведника за име Христово за веру Православну, од архиђакона Стефана лила се кроз све векове и сва времена до данас. А наш народ ето и данас приноси своје плодове, приноси своју крв за сведочанство вере праве Православне.

У име оца и Сина и Светога Духа.

Велики је данашњи дан, браћо и сестре, и велика је данас наша радост. Сабрали смо се у овоме стародревном нашем манастиру, задужбини светога краља Милутина, манастиру Бањска, да прославимо њенога заштитника Светога Првомученика и Архиђакона Стефана коме је овај Божији дом посвећен.

Сабрали смо се овде и да обележимо и прославимо почетак обнове овога манастира, који је у рушевинама лежао више од пет стотина година, али никада није био заборављен од наше свете Цркве и од нашега народа. Некада је рушен, некада је паљен, некада је претвран и у туђу богомољу, у џамију, али је место остало свето као што је гора Синај остала света без обзира ко ходио по њој. Многе генерације нашега народа у протеклим вековима, гледали су са тугом и болом на рушевине овога манастира и помишљали на овај дан. Помишљали на оно време када ће манастир бити обновљен, када ће се у њему поново почети да служе Свете Литургије и да се пева у славу Божију. Векови су долазили и пролазили, али тај дан није долазио. Одлагао се за ово наше време. И ето Бог је нас удостојио да будемо та генерација која ће учествовати у обнови овога манстира.

А данас ова Света Литургија, прва је можда овако свечана Литургија после пет стотина година. Данас је дан радости, али и дан сећања. Сећамо се на заштитника овога манастира – Светога Првомученика и Архиђакона Стефана, чија је крв проливена за име Господа Христа, и то првога који је пролио крв своју, зато се и удостојио тога назива, да буде Првомученик Христов, апостол и архиђакон. Крв праведника за име Христово за веру Православну, од архиђакона Стефана лила се кроз све векове и сва времена до данас. А наш народ ето и данас приноси своје плодове, приноси своју крв за сведочанство вере праве Православне. Као што је свети Стефан пострадао три године после распећа и Васкрсења тако и ми данас са тугом и болом у срцу сећамо се оних најнових жртава на Косову и Метохији, сећамо се двојице дечака Пантелије и Ивана који су пре три дана зверски убијени ни криви ни дужни. Њихова крв вапије са земље на небо попут крви светог Првомученика Стефана . Господ је примио и ове наше жртве као и ону прву жртву, пре две хиљаде година. Господ ће учинити да та крв не буде узалуд проливена, она ће постати семе  за нове хришћане. Постаће она клица из које ће поново заблистати лепота вере Православне на овим просторима, као што се надам да и ова света задужбина краља Милутина у чију смо обнову кренули ове године, да ће и она заблистати пуним својим сјајем у скором времену.

Браћо и сестре, осећања се мешају данас и смењује једна друго. Тугу бол и жалост замењује радост, и опет радост због обнове манастира замењује туга због све нових и нових наших жртава на Косову и Метохији. Али ми Богу приносимо и радост и бол и нашу жалост са молитвама да Бог учини, оно што је наумио са нашим народом, да нас пре свега пробуди и к Себи врати, да нам дарује мир и слободу са свима народима на овим просторима са којим живимо и са којима морамо живети.

Пре неког времена, пре пар месеци, када је почела обнова овога манастира и подизање новога конака који треба да прими ново  братство овога манастира које ће овде живети и Богу се молити, тада сам онима који на томе раде обећао да је њихово да подигну конак, а моје је да се постарам да у тај конак уђу монаси. Као некада када је Бог стварао човека најпре је створио тело човека од земље, а онда му удахнуо живу душу те постаде човек жива икона Божија. Тако и наши мајстори спремају тело, спремају конак у који треба да се усели жива душа. Обећао сам им да неће дуго чекати на постављење игумана тога манастира, као што је некада краљ Милутин када је почињао градњу овога манастира најпре одредио игумана Данила, потоњег архиепископа српскога да брине и надзирава над овим радовима. Тако сам и ја обећао да ћу одредити човека који ће пошто нема где овде да живи повремено долазити, надзиравати ове радове и припремати место за будуће братство. То обећање на данашњи велики празник када овај манастир слави своју крсну славу, свога заштитника ево да саопштимо и то што су многи са нестрпљењем очекивали.

Повеља о обнављању и ревитализација манастира Бањска:

Благодарни Богу у Троцији Оцу и Сину и Светоме Духу што након више од пет векова крећемо у обнову славне задужбине српског краља Милутина манастира Бањске, као и координационом центру за Косово и Метохију која овај подухват финансијски подупире ми, као Православни Епископ рашкопризренске и косовскометохијске Епархије а на основу устава Српске Православне Цркве члан 208 и члан 211 овом нашом граматом одређујемо и постављамо Високопреподобног протосинђела Симеона Виловског досадашњег сабрата манастира Високих Дечана за првог настојатеља обновљеног манастира Бањске  са свим правима и дужностима коме му као таквом по уставу припадају у нади да ће својим мудрим руковођењем допринети да манастир Бањска заузме у животу Српске Православне Цркве и српског народа оно  место које јој је наменио њен свети ктитор краљ Милутин, а све у славу Бога живога.

С благословом Божијим: + Епископ Артемије.

Нека би дао Бог да од сада свеке године на данашњи дан овде се сабирамо у великом и све већем броју да ово постане народно сабрање, да постане место где се Бог слави и где се Бог јавља, а Бог ће се јављати овде ако се ми будемо вратили Богу своме и вери нашој Православној. Нека Бог прими данашње наше молитве, нека прими и наше најновије жртве, нашу златну децу која су пострадала и све жртве пале на Косову и Метохији од првога Видовдана, од косовског боја до дана данашњега. Амин.