Беседа у Недељу раслабљеног 2010. године у Грачаници

Print Friendly, PDF & Email

Ко се лечи од греха, он се лечи од смрти и постаје безсмртан и постаје способан за да буде грађанин безсмртнога Христовога, у Царству вечноме, у животу вечноме. А лечећи се од греха и смрти, ми се ослобађамо не само тих душевних болести наших, него и од узрочника тих болести а то јест од Ђавола, јер иза свакога греха стоји  понеки ђаво, који га навраћа, који га мами, који му нуди грех, али знајте ђаво нема снагу да нас натера да учинимо грех. Грех чинимо по својој вољи, по својој слабости, зато што то хоћемо, али кроз бању Витезду, кроз покајање, кроз Свете тајне Божије а нарочито кроз свето причешће, ми исцељујемо душе своје и устајемо здрави као овај болесник у бањи Витезди.

Христос Воскресе!

Народ: Ваистину Вoскресе!

И данас и много пута у нашем животу, и целога живота понављамо браћо и сестре, овај радосни поздрав. Не само дакле сваке године по празнику Васкрса, него као што је радио Свети Серафим Саровски, свакога госта је поздрављао тим поздравом „Христос Воскресе, радости моја“, и тиме показивао и доказивао да је Васкрсење Христово, темељ нашега живота и овде на земљи и будућега живота у Царству Небескоме.

Без Васкрсења Христовога браћо и сестре, данас Хришћанство неби постојало. Христос би био први и последњи Хришћанин који је умро на крсту да није Васкрсао. Али, Господ је Васкрсао и својим Васкрсењем потврдио све оно што је учио, што је говорио и  што је радио и учинио за спасење рода људскога, за спасење свакога човека, од првога Адама до последњега човека који ће живети на кугли земаљској.

То чудо Васкрсења Христовога, потврђено је браћо и сестре, у историји Хришћанске цркве за две хиљаде година, милионима и милионима сведока који су својим животом, својом вером, потврђивали и доказивали истинитост Васкрсења Христовога. Још за живота свога, многа дела Господа Христа показивали су и доказивали да је од заиста Син Божији, да је тај Месија који је обећан роду људскоме, који је дошао да људе спаси од греха, смрти и ђавола, и да им дарује живот вечни. И, зато и Света црква, недељама после Васкрсења Христовога, празнује и подсећа све нас на те догађаје који су показивали и доказивали да је Исус Христос заиста Син Божији.

Једно такво предивно чудо, данас је описано у Светом Јеванђељу, то је чудо исцељења раслабљенога човека, парализованога човека, у бањи Витезди који је боловао тридесет осам година на постељи, лежао у бањи Витезди, чекајући да се деси чудо Божије, јер је то била бања која је лечила не само својом лековитом водом као данашње бање него чудесним дејством Божије силе јер је каже у Јеванђељу: „Повремено Анђео Божији силазио с неба, узбуркавао воду у бањи, и који би од болесника, било их је јако много, било је пет неких тремова тамо где су лежали болесници од разних болести, који је први болесник улазио у воду, после пошто Анђео узмути воду, он је оздравио било од какве болести да је боловао“. Али, ето тај парализовани човек који је тридесет осам година лежао, он је очекивао свој моменат да он сиђе у воду и да се исцели, међутим, није никада успевао то да уради јер увек пре њега неко сиђе пре, они који су били покретнији, који су били способнији, можда и мање болесни од њега, они су добијали исцељења.

Једнога дана Господ посети ту чудесну бању Витезду у Јерусалиму, пролазећи између тих болесника, наиђе и на овога мученика који лежаше тридесет осам година у болести својој, парализован, непокретан и упути му необично питање: „Хоћеш ли да будеш здрав?“. Како необично питање једном болеснику који то чека већ тридесет и више година, а он је одговорио смирено: „Да Господе, али немам човека, немам човека да ме спусти у воду кад се вода узбурка, а док ја дођем некако допузим, други сиђе пре мене  и ја тако овде чекам годинама и годинама“. И Господ му рече: „Устани, узми одар свој и ходи“, и на очиглед свих присутних, а било их је јако много народа у бањи, устаде болесник после тридесет осам година парализован, узе своју постељу на рамена и пође да иде.

То је била бања Витезда, браћо и сестре, која је прасековала оно што ће се десити после Васкрсења Христовога. Доказ Васкрсења, била је та једна бања у којој се болесници, разни болесници лечаху, а после Васкрсења у свету данас постоје хиљаде и хиљаде и стотине хиљада бања које лече исто тако од свих болести а зову се Цркве Православне. Свака Црква, сваки Храм јесте у ствари бања Витезда у којој ми људи лечимо своје душе, а често и своја тела. Ко није чуо за Светог Василија Острошкога, за Светог Петра Коришког, за  Јоаникија Девичког, за Наума Охридског, за Прохора Пчињског и многе, многе друге светиње наше где чудесним деловањем силе Божије преко тих угодника Божијих,  и телесни болесници добијају своја исцељења, али, од тела је важнија душа, каже Господ, као што је тело важније од одела, тако је душа важнија од тела. Јер шта вреди човек да задобије цео свет, ако душу своју изгуби. А душа наша, браћо и сестре, душа наша је болесна од многих болести, од многих грехова, од многих страсти. Где ми лечимо наше душе, само у бањи Витезди, у храмовима Божијим, у Цркви Божијој, кроз Свете тајне исповести, покајања, причешћа и остале врлине смирења и трпљења, ми лечимо наше душе.

И као што је тада бања Витезда лечила повремено ове бање Витезде, православне Цркве, лече свакодневно и сваконоћно, кад год се неко осети болестан не мора да чека тридесет осам година на човека да га спусти у воду него само да учини мали напор да дође до Цркве , да нађе свештеника, духовника или у Манастиру или Цркви  да исповеди грех свој и ето он је оздравио. Тако ми, браћо и сестре, спасавамо душе своје, тако се лечимо од свакога греха а лечивши се од греха, ми се ослобађамо од последица греха, а Свети апостол Павле каже: „Плата за грех , је смрт“. Дакле, ко се лечи од греха, он се лечи од смрти и постаје безсмртан и постаје способан за да буде грађанин безсмртнога Христовога, у Царству вечноме, у животу вечноме. А лечећи се од греха и смрти, ми се ослобађамо не само тих душевних болести наших, него и од узрочника тих болести а то јест од Ђавола, јер иза свакога греха стоји  понеки ђаво, који га навраћа, који га мами, који му нуди грех, али знајте ђаво нема снагу да нас натера да учинимо грех. Грех чинимо по својој вољи, по својој слабости, зато што то хоћемо, али кроз бању Витезду, кроз покајање, кроз Свете тајне Божије а нарочито кроз свето причешће, ми исцељујемо душе своје и устајемо здрави као овај болесник у бањи Витезди.

Нека би дао Бог да и ми сви будемо свесни својих грехова, својих болести душевних и телесних да долазимо у наше Цркве, у наше светиње, у наше бање Витезде, да тамо лечимо своје духовне и телесне и да тако исцељени, оздрављени, када пођемо одавде, нађемо се достојни грађани Царства Христовога у животу вечноме и да тамо са свима светима славимо и ми, Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност, Амин!