Наташа Јовановић: Одговор на реаговање Владике Атанасија

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Наташа Јовановић
Одговор на реаговање Владике Атанасија
www.pecat.co.rs

Како сте се одмах по изласку Печата бр. 125, а поводом текста „Вунена времена“, огласили демантијем без демантија имам професионалну и моралну обавезу да вам се обратим овим путем и уједно покушам да испоштујем написано ми писмо, то јест на овај начин ставим до знања да сам исто и прочитала.

Како је текст „Вунена времена“ имао за циљ објективно информисање јавности које Ви оспоравате, у обавези сам да Вам скренем пажњу да ниједном речју нисте оповргли, чињенично демантовали или се категорички успротивили поруци текста, а то је да је предаја Косова у руке албанским екстремистима која је легализована на МСП у тесној вези са прогоном владике Артемија, нити да су српски манастири (чијом одговорношћу?) препуштени „косоварској културној баштини“. Али смо зато сазнали да су одбегли монаси „пљачкашка дружина“, што ја вама оспоравам будући да сам имала прилике да видим у каквим околностима преживљавају. Под два да су мој извор вама болна тачка сајтови „Пастир добри“ и „Борба за веру“ које оцењујете као антицрквене, што, опет није истина, јер број оних који знају шта је позадина дешавања у ЕРП далеко превазилази број посетилаца поменутих сајтова. О непоштовању одлуке Синода из 2006. године коју помињете, а која се односи на „распуштање пљачкашке дружине“, Врховни суд Грчке је, лично мислим, вичнији да просуђује о финансијским злоупотребама него Синод. Колико ми је познато, финансијско пословање Цркве није део канонске регулативе.

Да ли сте на заседању Сабора владици Артемију „снисходили“ понудивши му пензионисање (тачније умировљење – мало више прецизности с ваше стране, молим) о томе ће суд донети народ, који (што све чешће заборављате) називали га ви „шушом и тмушом“, „секташима“, „еврослинавцима“ или „трабантима“ (преузето из Вама потписаних преписки) чини онај трећи елементарни део Цркве.

У демантију који се своди на исправку у тексту наведеног превозног средства које сте користили кренувши ка Грачаници, ипак нудите и једну драгоцену информацију, признајем. Кажете да сте „дана 13. фебруара лета Господњег 2010. дошли на Косово дечанским аутом, са владиком липљанским Теодосијем. Свративши претходно у Куршумлију, где вас је чекао приспели у међувремену синодски акт о разрешењу владике Артемија, акт са његовим потписом поред осталих, ушли сте око подне на Мердаре…“. Поштовани владико, само сте изоставили да кажете како се десило да вас акт затекне на путу ка епархији у којој сте до тога момента како и сами у писму тврдите били непожељни „због вршљања“, а до доласка у Куршумлију о томе  нисте знали ништа. Ако сте, пак знали, остаје нејасно како се десило да се у суботу 13. фебруара, само један сат после завршетка седнице Светог синода, на којој је одлучено да будете постављени за администратора Епархије рашко-призренске, нађете у седишту епископа Артемија. Како је акт могао тако брзо стићи, осим ако одлука није била донета већ неколико дана раније, а сама седница од 13. фебруара била обична представа?

Као Српкиња православне вере не могу се сложити са вама да текст „Вунена времена“ блате нам Свету и саборну апостолску цркву, разлог више што је блато већ бачено, али од стране оних који би требало да је хране и чувају:

1. позивањем папе у Србију;
2. вашим виђењем екуменизације којом сте посвађали и епархије и вернике;
3. јефтиним обрачунима које спроводите над свим и сваким ко покуша да или другачије од Вас приступи теми прогона владике Артемија са Космета.

У том смислу, поштовани владико, скрећем вам пажњу да вам мантија коју сте огрнули и титула доктора теологије коју поносно носите по епархијама не даје за право да вређате тело Ваше цркве, па чинили њега и „пискарала“, „тужна лица у монашкој раси“, „пропали правници“ или „бесловесници“.

А поводом опаске која је са Вашим писмом стигла, а у којем се помиње „општа црквена култура“ и „непознавање канона“, примећујем да се примењују двојаки аршини, јер у противном остаје непознато како су новинари појединих медија и аналитичари који већ годинама пљују по СПЦ-у, а данас искључиво по владици Артемију, одједном добили благослов да обавештавају јавност о овој „осетљивој“ теми, и да при томе добијају информације управо из Синода СПЦ-а.

Али Син Човечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?“ Лк. 18, 8