Марија Обреновић: Злоупотребљен „случај владике Артемија”

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Мр. Зоран Чворовић остао без катедре
www.karagujevcke.rs

Чињеница да је, уз професора Марка Павловића, проговорио о свему што се на факултету дешавало након повратка професора оптужених у афери „Индекс”, али и „спорна” књига, дисквалификовали мр Зорана Чворовића за место асистента.

После више од деценије стажа на Правном факултету у Крагујевцу, мр Зоран Чворовић, асистент на предмету Општа историја државе и права, по свој прилици, остаће без катедре, иако је за његов поновни избор гласало 14 од 24 присутних чланова Наставно-научног већа ове високошколске установе.

Овакав исход нимало није изненадио неизабраног асистента, пошто је у питању само резултат онога што се „иза брда ваљало” већ месецима. Чињеница да су мр Чворовић и професор Марко Павловић, пре неколико месеци, одлучили да јавно проговоре о свему што се на факултету дешава након повратка професора оптужених у афери „Индекс”, никако га није квалификовала за останак на факултету, пошто су управо оптужени професори прошле године преузели све руководеће положаје, као ни чињеница да је аутор публикације од које су се „оградили” и његов факултет и Универзизет.

Пацке за јавно иступање

Лавина је покренута оног момента када је из штампе изашла публикација под називом „Истина о случају владике Артемије”, коју је мр Чворовић објавио заједно са својом колегиницом мр Сањом Спасојевић. Компилација текстова, који су двоје асистената Правног факултета објавили у „приватној режији”, оцењена је од стране појединих владика као део пропаганде против највиших црквених тела и њихових канонских и законитих одлука. Ауторима је спочитавано да су се, на академски неадекватан и морално недопустив начин, укључили у својеврсну кампању против Синода, патријарха и Српске Православне Цркве.

Иако је публикација са факултетом и Универзитетом у Крагујевцу повезана само чињеницом да су аутори запослени на Правном факултету, декан др Предраг Стојановић и ректор др Слободан Арсенијевић експресно су се од ње оградили најпре писмом, а затим и посетом патријарху Иринеју.

– Владике Атанасије и Иринеј Буловић су, након објављивања књиге, упутили писма ректорату Правног факултета у Крагујевцу у којима стоји да ће, уколико се управа факултета не огради од мене и колегинице Спасојевић, бити дискредитовани добри односи између цркве и Универзитета. Тада смо и чули да ће се о нашој судбини на факултету одлучивати консултовањем са високим црквеним круговима. Тражили смо од декана др Предтрага Стојановића да се изјасни о овима наводима, али никакав одговор нисмо добили, каже мр Зоран Чворовић.

Након тога уследило је укидања Катедре за правну историју, на којој је мр Чворовић асистент. Шеф Катедре, професор Марко Павловић, и асистент мр Чворовић решили да ову одлуку декана не прећуте, већ јавно проговоре о, како су тада навели, „очигледаном притиску који на њих врши оптуженичка група из афере ’Индекс’, која је на власти на овом факултету”.

– Већ тада био сам свестан какав ће бити исход. Акредитована Катедра за правно-историјске науке, која постоји на свим правним факултетима у Србији и државама бивше Југославије, укинута је управо да би се заобишло мишљење професора Павловића. Правно-историјски предмети су придодати Катедри за јавно право и тиме припојени потпуно несродним предметима, као што су наука о управљању и управно право, где већину чине професори из афере „Индекс”.

Врхунац је представљало ангажовање испитивача са Римског права, доцента са Новосадског универзитета, који треба да испита студенте на српској правној историји и правној историји света по уџбеницима које је написао професор Павловић и по којима је професор Павловић завршио предавања, објашњава мр Чворовић.

Након укидања Катедре формирана је комисија која је требало да да мишљење о реизбору мр Зорана Чворовића. Он каже да нема примедбе на састав комисије, већ на саму процедуру реизбора.

– Процедура за реизбор требало је да буде покренута најкасније 20. јануара ове године, а не 12. маја, као што је то учињено, каже наш саговорник.

Иако је комисија, чији су чланови редовни професори др Сима Аврамовић, др Мирјана Стефановски и др Марко Павловић, оценила да се „ради о најбољем правном историчару млађе генерације у Србији”, на седници Наставно-научног већа, одржаној 15. јула, мр Чворовић није добио протребну већину.

– Седници Наставно-научног већа први пут су присуствовали и они професори који су се након избора др Предрага Стојановића за декана потпуно повукли. Од 24 присутних професора 14 је гласало за мој поновни избор у звање асистента. Међутим, да бих био изабран било је потребно 16 гласова, што је већина од укупног броја чланова већа. Тврдим да је једини разлог због кога нисам изабран књига „Истина о случају владике Артемија”. Наиме, уместо да се на седници расправља о мојим стручним квалитетима, цитирани су делови из интервјуа који сам дао листу „Правда”, објашњава наш саговорник.

Одлука Наставно-научног већа у писаној форми још увек није уручена мр Чворовићу. Очекује, како каже, да то буде учињено 16. августа, након његовог повратка са одмора.

– Радни однос ми још увек није прекинут, али је то нешто што логично следи уколико не прођете реизбор. Међутим, на одлуку Већа имам право жалбе Сенату Универзитета и то ћу и учинити. Као правник верујем у институције система. Очекујем позитивну одлуку Сената Универзитета, јер ће се показати да је од почетка вођен прогон против мене и да сам незаконито остао без посла. У супротном, заштиту својих права мораћу да потражим на суду, закључује мр Чворовић.

Декан Правног факултета, др Предраг Стојановић, одбио је да кометарише наводе сада већ бившег асистента мр Зорана Чворовића. У телефонском разговору навео је да се Правни факултет овим поводом није оглашавао нити ће се оглашавати пошто је „све урађено по закону”.