Беседа Владике Артемија на празник Светог оца Николаја, Љуљаци 2010. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа!
Нека је срећан овај дан, браћо и сестре, и ово свето место на коме смо се сабрали данас, да прославимо предивног угодника Божијега Светог Оца нашег Николаја, Крсну славу половине србскога народа. Као што каже наш народ, да пола Срба славе, а половина иде на славу, тако да је Свети Никола у ствари светитељ кога славе сви Православни Срби.


Свети Отац наш Николај Чудотворац, кога данас славимо, браћо и сестре, украшен је безбројним хришћанским врлинама. Не зна се која му је већа од које, да ли његово милосрђе, да ли његов труд за Праву Веру, да ли љубав према ближњима, дакле, да ли његова молитва, да ли његов пост. У његовом Житију пише да је он од рођења постио, и цео живот се трудио и Богу тиме угодио. Зато
га је Бог и подигао на ту висину, постао је Eпископ Мирликијски, тамо у Кападокији, и велики чудотворац за живота и после упокојења.
Он је био један од 318 Светих Отаца Васељенских, који је учествовао на Првом Васељенском Сабору, када се Црква борила против тада опаке јереси Аријеве. Видећи да никакве речи не могу да уразуме безумног Арија, Свети Николај пун ревности Божије, за Праву Веру, за Истиниту науку Христову, он је у тој ревности Арија ошамарио. Оно што није дозвољено свештеном лицу да ради, ето он је то учинио! Ударио му шамар, и то врућ!
Оци су тада, знајући да Канони то забрањују, казнили Светога Николаја! Одузели му епископске знаке, омофор, панагију. Али те ноћи, Бог је одмах показао и пројавио да Свети Николај није погрешио! Јавио се Господ и Света Богородица неким епископима у сну, који су враћали те знаке Светом Николају, који су му били одузети. То је био знак за све остале, да поврате Светом Николају његов чин и његове Архијерејске знаке који су привремено били одузети. Свети Николај, тако се борио за Праву Веру. Он је горео огњеном вером у себи, као некада Пророк Илија, као многи светитељи Божији и тиме је, у ствари том вером, својом ревношћу, а својом милошћу, јер је помагао свима и свакоме, у свакој невољи. Он је Богу угодио, тако да је се удостојио Славе код Господа, али и на земљи.
Његово име познато је широм целога света, њега славе сви Хришћани и Православни и неправославни. Наравно да Православни њега прослављају на прави начин, молећи се њему, а и он молећи се пред Престолом Божијим за све нас овде сабране, за цео наш народ, и за све Православне Хришћане. Зато они који имају Светог Николаја за Крсну славу, имају моћнога помоћника и заштитника на путу Спасења, на путу којим путујемо кроз овај живот, да бисмо доспели у Царство Небеско, ради кога је Господ постао човек, ради кога је учио људе, и страдао од људи, и Васкрсао, да би људима обезбедио и даровао Живот вечни.
Нека би дао Бог, молитвама Светог Николаја кога данас славимо, многи од нас овде, и многи у нашем народу, да нам његове молитве буду та свећа водиља кроз овај живот. Да се угледамо на његову веру, на његову ревност, на његово милосрђе, на његову љубав, на његову молитву, на његов пост, и да тако живећи у овоме животу припремамо себе за грађане Царства Небескога. Да бисмо када пођемо одавде, и ми се нашли тамо где се он налази, да са њим и са свима светима славимо и ми Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву, у све векове и сву вечност. Амин.
Нека је срећна и Богом благословена данашња слава свима који славе, а сви који су дошли овде, а не славе, они су данас наши гости!
Хвала вам свима и Бог вас благословио!