Беседа владике Артемија на парастосу поводом девете годишњице масакра над српским жетеоцима у Старом Грацку

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Ми смо остали овде да чувамо наше име, наше светиње, нашу веру православну, јер док има нас на Косову и Метохији Косово и Метохија биће и остаће српско, без обзира шта свет мислио и шта неко писао и проглашавао. Не дај Боже, када би нестало нас са Косова и Метохије, онда би оно било потпуно и заувек изгубљено. Надамо се у Господа Бога, надамо се и у ове жртве које смо поднели, које смо принели Богу на жртву, да Господ неће, њихових ради молитава, допустити да нас нестане одавде. Треба да останемо и да опстанемо без обзира на све невоље и тешкоће.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа! 

Ево, браћо и сестре, прође девет година од онога страшнога дана када се десио највећи злочин које су запамтили у последње време, у нашем народу, на нашем Косову и Метохији. Као да је јуче било, сви се тога веома живо сећамо, када је извршен нечувени масакар над недужним људима, жетеоцима који су сабирали летину да прехране своје породице. Али непријатељ који је тражио прилику да нанесе највећи бол нашем народу изабрао је баш дан жетве и овде у Старом Грацком да то учини. То су наше невине жртве поред многих других на Косову и Метохији које су пале у разним местима и оне деце у Гораждевцу и оних у Церници и оних у Обилићу и оних у Призрену и свуда по целом Косову и Метохији. Све су то жртве које су пале да бисмо ми на Косову и Метохији могли да останемо и да сачувамо наше име, да сачувамо наше светиње и наше Косово и Метохију.

Сећам се био је то велики ударац, било је то велико искушење за нас све, посебно за вас овде мештане и њихове сроднике, родитеље, браћу, сестре, децу, и тада је било оно хамлетовско бити или не бити. То се питање тада поставило пред све нас овде јер је било отићи одавде сви или остати овде. И могу да вам кажем да сте ви, који сте овде остали, извојевали највећу победу над непријатељем нашим. Јер, не дај Боже да се цело село тада дигло и одселило то би била највећа награда и највећа радост за злочинце који су побили наше драге сроднике. Али, ви сте стегли срце, смогли сте снаге, остали сте у својим домовима, остали сте у своме селу, остали сте да чувате успомену на ове невине жртве. И ево из године у годину сваке године на тај дан њиховог пострадања овде се врше молитве за покој њихових душа јер ма колико време да пролази оне никада неће бити заборављени, не само од оних најближих него и од свих Срба на Косову и Метохији. И ми, у свим нашим црквама, не само овде, не само у Грачаници, било где, ми стално помињемо и молимо се Богу за све оне који су положили животе своје као недужне и невине жртве, без кривице, без осуде, без суда и осуде они су жртвовани. Али наша вера православна, браћо и сестре, она нас учи и ове песме које смо овде на овом дивном парастосу узносили Богу, говори да жибот се не завршава смрћу. То је и доказ што смо се и ми данас овде окупили. Постоји душа бесмртна, постоји вечни, блажени живот, постоји Царство Небеско, постоји, што би говорио владика Николај Жички, постоји Небеска Србија. И они су напустивши земаљску Србију, земаљско Косово и Метохију, преселили се у Царство Небеско, у нашу Небеску Србију тамо где се налазе и наши славни свети преци на челу са Светим Савом, Светим Кнезом Лазаром и осталим угодницима из рода нашега. Ми смо остали овде да чувамо наше име, наше светиње, нашу веру православну, јер док има нас на Косову и Метохији Косово и Метохија биће и остаће српско, без обзира шта свет мислио и шта неко писао и проглашавао. Не дај Боже, када би нестало нас са Косова и Метохије, онда би оно било потпуно и заувек изгубљено. Надамо се у Господа Бога, надамо се и у ове жртве које смо поднели, које смо принели Богу на жртву, да Господ неће, њихових ради молитава, допустити да нас нестане одавде. Треба да останемо и да опстанемо без обзира на све невоље и тешкоће. И наши преци имали су невоља и тешкоћа за пет стотина Турскога робовања, али су очували и своје име и крсну славу и своју веру православну и наше светиње. То смо и ми дужни да урадимо и да то све предамо нашим млађим покољењима а они својима и тако да док траје Сунца и Месеца да се име Божје слави на овим просторима и да се никада не забораве наше невине жртве.

Нека Бог прими њихове душе у Царство Небеско, нека им је лака земља косовско-метохијска, а вама драги сродници, пријатељи, браћо и сестре, нека Господ дарује утеху у нашој жалости, у тузи сада и увек и у векове векова. Амин.