Беседа владике Артемија на Литургији у Призрену 29.12.1996. – Недеља 30. по Педесетници

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Ми, који се сабирамо сваке недеље овде, ми се и трудимо да, колико – толико, припремимо себе за тај велики празник и велики сусрет. Али, шта је са осталом нашом браћом и сестрама? Знам, појавиће се на Бадњи дан, на ту свечаност која је постала општенародна, и тада ће бити и они присутни са нама и радовати се. Али, они који се појаве једном, два или три пута годишње у храму Божјем или у цркви а целу годину проведу на другим пословима и на другим местима, на својим имањима, на својим пословима, на својим летовањима, на својим уживањима, који и не знају кад је пост почео и када се завршава, они, заиста, и ако буду били на Бадњи дан са нама, неће бити спремни ни припремљени за сусрет са Сином Божјим.“

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Налазимо се, браћо и сестре, у предверју великог хришћанског празника Божића, празника када славимо Рођење Сина Божијега на земљи.

Данас, у ову недељу, другу пред Божић, Света Црква прославља све оне свете људе из Старога завета који су претходили доласку Господа Христа и својим животом и својом речку и својим делима наговештавали Његов долазак. Зато се ово зове Недеља праотаца и Света Црква, припремајући своја верна чеда за дочек великога празника Рођења Христова, она нас подсећа кроз своје данашње Свето Јеванђеље да треба да будемо припремни и достојни да дочекамо Њега онако као што доликује високоме госту. Зато данашње Свето Јеванђеље говори о ономе домаћину који припреми вечеру и позва званице своје на вечеру, али неки се изговорише разним пословима и не могоше доћи, не хтедоше доћи. И то Јеванђеље Господ завршава речима: Многи су звани али је мало одабраних. И у данашње време у роду људскоме многи су звани да дочекају Господа Христа али је мало оних који се припремају и који ће бити истински спремни да Га дочекају. И у нашем роду српскоме, исто тако, многи су звани али је мало оних који се одазивају. И у нашем граду Призрену много је православних Срба али је мало оних који се припремају за време овога Божићњега поста постом и молитвом и причешћем за дочек и примање Сина Божјега, Богомладенца Христа, у душу своју.

Ми, који се сабирамо сваке недеље овде, ми се и трудимо да, колико – толико, припремимо себе за тај велики празник и велики сусрет. Али, шта је са осталом нашом браћом и сестрама? Знам, појавиће се на Бадњи дан, на ту свечаност која је постала општенародна, и тада ће бити и они присутни са нама и радовати се. Али, они који се појаве једном, два или три пута годишње у храму Божјем или у цркви а целу годину проведу на другим пословима и на другим местима, на својим имањима, на својим пословима, на својим летовањима, на својим уживањима, који и не знају кад је пост почео и када се завршава, они, заиста, и ако буду били на Бадњи дан са нама, неће бити спремни ни припремљени за сусрет са Сином Божјим.

Нека би дао Бог да цео наш народ схвати и прихвати јеванђелску Науку Христову, да се морамо трудити целога живота свога, јер „не може се Царство задобити на душеку све дуван пушећи“, каже народна песма. И то земаљско царство није лако задобити, а Небеско Царство, које је неупоредиво и веће и важније за нас људе од свакога земаљског царства, колико ли треба труда да уложимо да њега добијемо и да се удостојимо да се у њега настанимо.

Данас, поред Светих праотаца Христових којих се сећамо и молитвено прослављамо, наша Света православна Црква српска, она је ову недељу, недељу, значи, другу пред Божић, посветила и српским мајкама. Зато се ова недеља зове Недеља материца или, просто их зовемо Материце када наше мајке славе своју славу и када се ми сећамо свих оних великих мајки у роду нашем, као што се сећамо великих праотаца, великих светих имена из родослова Господа Христа. И наш народ је имао тако велике прародитеље и велике прамајке и зато их се сећамо у овај дан Материца, када је дан посвећен нашим мајкама.

Сећамо се мајке Светога Саве, Ане, а у монаштву Анастасије, која се удостојила да роди таквога сина који је постао и остао савест српскога народа кроз све векове, до дана данашњега и остаће он такав као што јесте и у будућа времена ако Срби остану прави потомци Светога Саве и Стевана Немање.

Сећамо се и мајке Јевросиме, која је своме сину Марку говорила и саветовала да је боље изгубити главу него своју огрешити душу. То је наук сваке српске праве мајке детету своме да је најважније кроз живот ићи чесно и честито и служити спасењу своме и своје душе. Многи данас заборављају тај наук мајке Јевросиме, многи мисле да је најважније снаћи се у животу, а душе своје и Бога ретко се када у животу сећају.

Сећамо се данас и мајке Југовића, мајке која је родила девет синова и свих девет опремила у бој на Косово за Крст часни и слободу златну, и сви су они били на томе бојном пољу и сви су принели себе на олтар слободе за оно што је најважније, за земаљску Србију и за род наш српски.

Сећамо се и осталих светих мајки, преко мајке Светог владике Николаја, Катарине монахиње, и мајке Анастасије, мајке оца Јустина Ћелијског, и свих наших мајки које су и нас родиле, свих се њих сећамо данас на овај њихов празник и молитвено им се одужујемо за оно што су за нас учиниле и за род наш.

И данашње наше мајке, и данашње наше сестре, и данашња наше омладина, треба да имају пример пред собом ове узвишене личности, како из живота и из родослова Господа Христа тако и из наше националне историје, да се на њих угледамо, да живимо по примеру који су нам они оставили да бисмо били, заиста, достојни потомци Светога Саве и да бисмо достојно носили име хришћанско на себи и да бисмо ми били достојни да на Божић дочекамо Богомладенца Христа и примимо Га у своје срце и у своју душу да би Му топлије ту било него у Витлејемској пећини. Ако се будемо тако трудили, браћо и сестре, онда ће овај наш пост и ове наше молитве које приносимо Господу бити благоугодне Богу и Он ће погледати на нас и послати нам милост Своју и љубав Своју показати према нама, као што је то увек чинио кад гос смо Му се обратили у невољи, у муци, у потреби некој.

Нека би дао Бог да цео наш православни српски народ и сви људи православне вере буду достојни за дочек Рођења Сина Божјега и да сви се удостојимо да живимо по Закону Његовом, по заповестима Његовим и да дођемо у Царсво Христа Бога, тамо где се и Он налази после Васкрсења, са свима светима да тамо славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.