Беседа Владике Артемија на Васкрс 2007. године у Призрену

Print Friendly

Да ли ко може обуздати силу Божију, ко може спречити травку и цвет у пролеће да крене из земље да пробија ледену кору и да излази на светлост дана? Ко може да спречи Васкрсење Христово? Стражари када су чули шта бива они су попадали од страха јер су видели да се земља потресла, да је анђео сишао и одвалио врата од гроба и Христос Васкрсао у слави, у моћи, у сјају своме.

 

 

Христос Воскресе, браћо и сестре!

„Ево дана који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему“.

Празник Васкрсења Христовога јесте празник радости духовне, јесте празник победе живота над смрћу, победе добра над злом, победе Бога над ђаволом, победе правде над неправдном, победе истине над неистиниом, победе над лажју. Све је то Господ дао роду људском када је васкрсао из гроба и победио смрт. Не само за себе, него за све људе свих времена, али пре Васкрсења, пре тог радостног догађаја, најрадоснијег у историји васионе, претходили су тужни дани, дани страдања Господа Христа, на која је он добровољно ишао после свечаног уласка у Јерусалим, настаје страшна недеља, недеља страдања недеља понижења, пљувања, шамара, распећа и погребења Господа Христа, онда када је изгледало да зло тријумфује, да је неправда победила, да је ђаво јачи од Бога, људи су, који су Господа осудили, ликовали. Мислили су да они остају сада да и даље владају народом јеврејским и осталим народима, као што су до тада чинили, али Господ је смирени, Он је добровољно примио та страдања и понижења да би Његова победа била што светлија и што сјајнија.

Познато је, у народу се каже, да истина што се дубље закопава све славнија васкрсава. Ако и људи тада сахранише Господа Христа, у новоме гробу, ако и навалише камен на вратима гроба, запечатише, поставише стражу, бојали су се неке преваре, јер су и сами били преваранти и мислисли су да се сви људи тиме служе. Плашили су се да не дођу ученици Христови ноћу да га украду и објаве народу, „ето устао је из мртвих“, зато су се толико трудили да обезбеде гроб Христов да не буде никаквог изненађења.

Да ли ко може обуздати силу Божију, ко може спречити травку и цвет у пролеће да крене из земље да пробија ледену кору и да излази на светлост дана? Ко може да спречи Васкрсење Христово? Стражари када су чули шта бива они су попадали од страха јер су видели да се земља потресла, да је анђео сишао и одвалио врата од гроба и Христос Васкрсао у слави, у моћи, у сјају своме. То је било рано у Недељу пре зоре у сами оствитак зоре. Пријатељи Христови, апостоли, разбежали се били на Велики петак од њега, уплашили се, били су људи од крви и меса. Али жене мироносице су изгледа биле храбрије, оне прве кренуше у недељу ујутру, јер у суботу ујутру било је забрањено кретање Јеврејима, кренуше на гроб Христов да још једном укажу своју љубав према своме учитељу и да помажу тело Његово мирисима. Али гле! Уместо да нађу тело Његово, они налазе гроб отворен, налазе анђела у гробу, који их обавештава да је Христос Васкрсао, и шаље их анђео да се јаве апостолима Његовим и Петру. И тако је кренуо број сведока Христових, браћо и сестре, није се могло сакрити, стражари кад су дошли себи отишли својим старешинама, и јавили шта је било они им дадоше паре, дадоше им новце да изложе лаж народу, да су они спавали и да су ученици дошли и украли тело Христово, али та лаж била је демантована јаваљањима Господа Христа после Васкрсења, најпре Марији Магдалини, а онда двојици ученика који су ишли на пут у Емаус. Када је Њихово срце горело од Његовог присуства, од Његове беседе, кад се јавио ученицима својим  без апостола Томе, други пут са апостолом Томом, па онда на једноме скупу од 500 браће и тако даље у току 40 дана.

Од васкрсења до Спасовдана јавио се Господ много пута и уверавао људе у истинитост свога Васкрсења. И ми данашњи хришћани, браћо и сестре, који после 2000 година осећамо да нам срце гори од сусрета са Васкрслим Господом, на празник Васкрсења Христовога, јер смо сведоци, непобитни сведоци Његовог Васкрсења.

Црква Христова која је 2000 година, која је кроз историју Цркве прошла многа страдања, многе невоље, многа распећа и данас пролази, и она је сведок Његовог Васкрсења. Да није ХРистос Васкрсао, како би они плашљиви рибари, ученици његови, како би могли да крену да проповедају нешто у шта нису ни сами сигурни, у шта нису сигурни, што су измислили, и да буду спремни, да за ту своју проповед положе животе своје и главе своје. Очигледно та њихова спремност, јесте доказ те њихове уверенеости, јер каже свети Апостол и јеванђелист Јован: „Оно што видесмо очима својим,што чусмо, што рукама нашим опипасмо, то вам јављамо, да је Христос Васкрсао.“ Дакле, нема историјског догађаја у историји рода људског који је имао толико сведока, толико доказа о свеистинитости догађаја Васкрсења Христовога . Али је увек било у роду људскоме, као и за време Његовог живота на земљи, они који су ишли за Њим, који су слушали Његову беседу, еровали Његовим речима, веровали Његовим чудесима. Али је било и оних који и тада нису веровали, који су га називали Веелзевулом, који су га називали и разним погрдним именима , да помоћу ђавола све то чини, и неверјући у Њега они су кренули да Га униште. Зато је припремљено страдање Његово на Велики петак. Али Господ је све своје непријатеље победио: „Разбио је их је као што се разбијају грнчарски судови“, каже у једној црквеној песми.

А нама који верујемо у Његово Васкрсење, верујемо у Његово Јеванђеље  и трудимо се да живимо по Његовим  заповестима, Господ је даровао Васкрсење у живот вечни. Није Господ Васкрсао само себе ради, него и нас ради, и свих оних који ће у Њега веровати, до последњега човека на замљи. Свима је Господ  отворио пут у Царство Небеско и даровао живот вечни, ако будемо живели по Његовом закону и Његовим заповестима.

Нека би Васкрсли Господ учинио да и род православни српски остане веран својим прецима, који су живели вером у Васкрслога  Господа. Нека би нас Господ избавио из данашњих наших страдања, са нашега распећа на Косову и Метохији и у другим местима где у Србији живе, да и нама после нашег Великог петка, великог страдања и распећа осване дан слободе, дан васкрсења, дан препорода и следовања Васкрслога Господа на Његовоме путу од овога живота, до Царства Небескога, као што су чинили наши славни свети преци, да се и ми одавде када пођемо нађемо у Царству Његовоме, и славимо Њега Васкрслога Господа са Оцем и Духом Светим, Тројицу једносуштну и нераздељиву у све векове и сву вечност. Амин.