Беседа Владике Артемија на Светог великомученика Георгија 1994. године у Призрену

Print Friendly

 

Он је био млад; пред њим је био живот, а кад се поставило питање: Христос и смрт земаљска, или живот овде без Христа на земљи, са почастима римским, он је изабрао оно што је боље за њега, како каже апостол Павле: „За мене је боље отићи и са Христом бити.“[1] Тако се и свети Георгије определио за Христа и положио свој млади живот да потврди веру своју, веру у Васкрсење Христово, веру да је Христос Син Божији, да је Он једини Спаситељ и једини Пријатељ људи.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Христос воскресе, браћо и сестре!

Ваистину воскресе!

Ево, удостојисмо се и ове године да прославимо не само Васкрсење Христово – Ускрс, него да дочекамо и прославимо и Крсну Славу овог храма Божијега у коме се сабирамо сваке Недеље и свакога празника: да дочекамо и прославимо празник светог великомченика и Победоносца Георгија, коме је овај храм посвећен. Самим тим, ово је и Слава целог града Призрена, јер свако место учествује у Слави свога храма, у његовој храмовној Слави; тако и град Призрен има за свог заштитника и помоћника светог великомученика Георгија коме је овај храм посвећен. Уствари, наши претци Призренци, када су градили овај храм себи на потребу, потомцима на дику и понос, посветили су га светом великомученику Георгију, јер је свети Георгије био војсковођа, био је заповедник римске војске, и као такав је сигурно био потребан тадашњим и данашњим Призренцима, јер је град Призрен у својој историји дуго време био тлачен и у ропству, под страном окупацијом. И зато је свети великомученик Георгије, као војсковођа и Победоносац, био потребан да нам помогне да се ослободимо тога ропства, да дочекамо и живимо у слободи. А како се ми одужујемо светом великомученику Георгију? Ето, видите како: колико нас данас има у овоме храму из града Призрена? Колико Православних Срба има у Призрену видели смо пре неки дан на Ускршњој полуноћној литији – тада је била непрегледна маса народа. Свима је њима данас празник, свима је њима данас Слава, а где су они данас? Биће по оној јеванђељској причи: један отиде трговини својој, други отиде да обиђе своју имовину, трећи – заузет неким другим, као, пречим пословима, и нема их да дођу на овај храмовни празник да заједно са нама учествују у прослави светога и великога угодника Божијега, светог великомученика Георгија.

Он је био млад; пред њим је био живот, а кад се поставило питање: Христос и смрт земаљска, или живот овде без Христа на земљи, са почастима римским, он је изабрао оно што је боље за њега, како каже апостол Павле: „За мене је боље отићи и са Христом бити.“[1] Тако се и свети Георгије определио за Христа и положио свој млади живот да потврди веру своју, веру у Васкрсење Христово, веру да је Христос Син Божији, да је Он једини Спаситељ и једини Пријатељ људи. И свето Васкрсење Христово имало је и има безбројне доказе у историји Цркве Божије за своју истинитост да је Христос заиста васкрсао. Један од великих сведока, да не кажемо и највећи, јесте и данашњи свети великомученик Георгије. Да није он знао, да није био убеђен да је Христос васкрсао, зашто би живот свој положио за Њега? Зашто би поднео толике и толике страшне, нечовечне муке које су му љиди нанели да би га од Христа одвојили, али нису успели него су га прославили и на земљи и на небу? Јер, Бог је, ето, учинио да свети великомученик Георгије буде светитељ кога славе многи и многи Православни хришћани у роду нашем, а славе га и сви Православни хришћани широм света, ма где ко да живи, ма од кога народа и језика да био.

Ето, то је свети великомученик Георгије, а ми Призренци заборавили смо да је ово данас велики празник овога града, највећи после Ускрса. Јер храмовни празник је исто што и Крсна Слава за једну породицу. Нема радоснијег дана у породици од њене Крсне Славе; не може бити радоснијег дана за једно место, за један град или село, од Славе храма који се у томе месту налази. На шта личи породица која није окупљена на своју Крсну Славу око заједничке трпезе? А на шта лични један град када није окупљен око свога храма када он слави своју Славу? Браћо и сестре, ове речи не упућујем вама – вама хвала што сте дошли, што сте се са нама Богу помолили, што сте учествовали у литији око храма, што сте окретали заједно са нама славски колач. Нека свети великомученик Георгије вама и свима вашим сродницима и пријатељима, и свима данашњим свечарима, буде на помоћи; да нам измоли милост у Господа нашега, а онима који нису овде нека великодушно опрости, као што је опростио својим учитељима, па нека се помоли Богу и за њих, еда би и они схватили ко су, шта су и шта треба да буду.

Још једном, свима вам честитам данашњи велики празник храмовни. Нека свети великомученик Георгије помогне целом нашем народу да изађемо из ове кризе, нека нам буде помоћник и вођа у победи над сваким злом, над сваким грехом, над сваким ђаволом, а онда када ми будемо са њим и са Господом нашим васкрслим, онда нам никакво зло овога света не може наудити. Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

 

 

[1]               Фил. 1, 23.