Беседа Владике Артемија у Недељу Слепог 1994. године у манастиру Рајиновац

Print Friendly

И Васкрсење Христово јесте залог, јесте гаранција да ћемо и ми сви људи васкрснути. Када? У онај дан који је Господ одредио као последњи дан овога света и века. У онај дан када ће Син Божији поново доћи у слави Својој да суди живима и мртвима, у тај дан сви ће људи васкрснути од Адама до последњега човека и јавиће се на Суду Божијем, на Страшном суду где ће онда Судија Праведни свакоме дати по делима његовим. То је Вера хришћанска, то је Вера православна, то је вера и наших светих и славних предака, браћо и сестре.

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

Још увек се налазимо у васкрсном периоду када се поздрављамо овим светим и радосним поздравом и тиме показујемо и сведочимо своју веру у Васкрслога Господа вечно живога и у васкрсење наше које нас очекује. Овим поздравом радосним “Христос Васкрсе!“ и одпоздравом “Ваистину Васкрсе!“, ми смо себе уписали и убројали у велики род хришћански православни који је раширен по целоме кругу земаљскоме од истока до запада и од севера до југа. А овај догађај светлога Васкрсења Христовога, браћо и сестре, није нека прича, није нека бајка него је историјски догађај који је посведочен више и јасније и гласније него било који други догађај у историји Васионе. Не само да су свети Апостоли, њих дванаест, ову веру и знање да је Христос васкрсао платили својим животима, него су још хиљаде и хиљаде и милиони мученика и новомученика хришћанских широм света сведочили и посведочили да је заиста Христос васкрсао. Да није било тога знања, а за нас те вере, ко би могао издржати све оно што су хришћани издржали за две хиљаде година. Заиста, Васкрсење Христово, браћо и сестре, посведочено је јасније од јаркога сунца, али не само догађајима који су следили после Васкрсења Христовога, него и многим догађајима који су му предходили. Зато Света Црква у овом пасхалном периоду, васкрсном, сваке Недеље до Духова слави и сећа се по једнога догађаја из живота Христовога који је недвосмислено говорио и сведочио “ко је тај Христос из Назарета“. Ти догађаји су сведочили да је Он несумњиво Син Божији, да је Бог оваплоћени и да само Он као такав могао је да чини она чудеса која Света Црква помиње и прославља у ове недеље. Тако и данас, чули сте Свето Јеванђеље. Говори се тамо о једноме човеку слепом од рођења. Рођени слепац коме Христос у једном моменту повраћа вид, телесни вид. Како? Тиме што је прво у томе слепцу прогледао вид духовни. Он је чуо и слушао за необичнога учитеља из Назарета који губаве чисти, који паралисане лечи и даје им моћ да ходе, који мртве васкрсава, па се у њему родила вера – „тај би могао и мени очи моје отворити, е, када би било среће да га негде сретнем„. И Бог му је ту његову веру коју је он задобио у себи пре него је чуо и видео Исуса Христа, само на основу приче које су кружиле о њему. Христос га је удостојио тога сусрета и том приликом повратио му, уствари даровао му телесни вид. И прво што је видео тај слепац од рођења, био је чудесни божански лик Господа Христа. Он, када је Њега видео и још више у Њега поверовао и сазнао да је Он Син Божији, да је Бог наш живи и вечно живи и свемоћни, ништа га више није могло одвратити и одвојити од Господа Христа. Залуд су биле претње фарисеја и књижевника и старешина јеврејских, да ће га одлучити од сингоге. Ништа га није могло уплашити и онда када су га истерали напоље, кад су га наружили, кад су га изгрдили – “ти си сав се родио у гресима, па ти нас да учиш.“ Али он је знао оно што је видео и нико му ту веру његову није могао ни одузети, ни ослабити, ни одвојити га од Господа његовога.

Ето, тај догађај давања вида слепом од рођења није ли моћан доказ да је Христос Син Божији. Ако је Он Син Божији онда је и Његово Васкрсење могуће. Дакле, догађаји који су предходили они потврђују и сведоче да је Христос заиста васкрсао. И не само овај данашњи догађај, браћо и сестре, све што је Христос у животу радио, све што је учио, сва Његова многобројна чудеса, све су то непобитни и необориви докази да је Он оваплоћени Син Божији који је дошао у свет да грешнике спасе, да грешнима поврати најпре духовни вид, да их духовно исцели, да би им онда даровао и телесно здравље. А када и духовно оживи, када они духовно прогледају, ето услова да и они буду синови Васкрсења, јер је рекао Христос: “Сваки онај који верује у Мене ако и умре живеће.“ И Васкрсење Христово јесте залог, јесте гаранција да ћемо и ми сви људи васкрснути. Када? У онај дан који је Господ одредио као последњи дан овога света и века. У онај дан када ће Син Божији поново доћи у слави Својој да суди живима и мртвима, у тај дан сви ће људи васкрснути од Адама до последњега човека и јавиће се на Суду Божијем, на Страшном суду где ће онда Судија Праведни свакоме дати по делима његовим. То је Вера хришћанска, то је Вера православна, то је вера и наших светих и славних предака, браћо и сестре. То је вера наша, то треба да буде вера и деце наше и омладине наше и будућих поколења наших. Јер само та вера је дала снаге народу да издржи све оно у својој историји што је издражао, да прође кроз тунел мрачни и страшни, дуг пет стотина година и да поново изађе на светлост дана, као овај Јеванђелски слепац који је живео у тами и мраку док се није срео са Господом Христом. И наш народ, и наши преци Словени и они су били у мраку незнабожства док их није светлост Васкрсења Христовога обасјала и уврстила у хришћанске народе, у народе културне, у народе који живе, не само за земљу, него који живе за небо. То је вера нашег Стевана Немање, то је вера Светога Саве, то је вера Светога кнеза Лазара који знаде да је “земаљско за малена царство, а небеско увек и довека“. То је вера и нас данашњих Срба који смо на једно време, такође, били духовно ослепљени безбожном идеологијом, изгубили смо били духовни вид. Али Богу хвала и живоме васкрсломе Господу – Он нас је срео, Он нам је поново вид духовни повратио и дао нам снаге да га исповедамо и онда када смо у невољи, и онда када смо у страдањима и када нас гоне и када нас убијају и када нас изолују од целога света, ми смо и тада са Господом Христом, са вером у Његово васкрсење и надом да ће онда када ми цео србски народ духовно прогледа, онда ћемо бити ослобођени и избављени од наших страдања историјских. Тај дан, браћо и сестре, још није дошао, још је много нашега народа који је духовно ослепљен, који духовно још није прогледао, који има само земаљске очи за земаљске ствари и даље не види од онога што виде и бесловесне животиње.

Нека би дао Бог, данашња Света Недеља и велики празник да се и нас косне светлост Васкрсења Христовога, нас као целине, као народа, да духовно прогледамо, да видимо где смо, куда смо зашли са правога пута, да се на наш пут вратимо – на пут светосавски, јер то је једини пут који води у Живот вечни. То је пут Јеванђеља, то је пут који Света Црква проповеда.

Не требамо слушати разне врачаре и гатаре који користе народну невољу и ничу као печурке после кише да тобоже усреће и спасу наш народ.

Један је Спаситељ људи – Господ наш Исус Христос. Њега верујемо, Њега слушамо, за Њим идемо. И тако смо уверени да ћемо када пођемо одавде, из ове долине плача, да ћемо се наћи у Царству Његовоме где се и Сви Свети угодници Божији налазе од Адама до данас и до краја века и да тамо славимо Оца и Сина и Светога Духа кроз све векове и сву вечност. Амин.