Беседа Владике Артемија на Светог Петра Коришког 1992. године у манастиру Црна Река

Print Friendly

И свети Петар Коришки и његово чудотворно тело јесу, такође, плод деловања Духа Светога, јер он је животом својим учинио себе обиталиштем Свете Тројице. Као што је Господ рекао: „Стојим  пред вратима и куцам; који чује и отвори, ући ћу и настанићу се у њему“[2], тако је било и са Светим Петром Коришким. Али, не само са њим, него многи из рода нашег српског почев од Светог Саве и пре Светога Саве, Светог Симеона, Светог Кнеза Лазара, до најновијих наших светитеља – Светог Владике Николаја Жичког и Јустина Ћелијског. Дух Свети и данас обитава у народу нашем и почива на Цркви и на овој светој обитељи.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нека је срећна и Богом благословена  данашња слава ове свете обитељи и свима њеним житељима, и свима који су данас овде дошли да са нама учествују у заједничкој молитви и да увеличају ово наше славље. Годинама ова света обитељ прославља свога заштитника – Светог Петра Коришког чије чудотворне мошти  овде почивају и зраче из себе Божанску светлост и топлоту, и исцељење дарују  свима онима који им са вером прибегавају. Некада је на овај празник у овај манастиру долазило много мање народа, али временом слава и част Светог Петра Коришког постали су познати широм света и народ много више долази него раније. А чиме је то Свети  Петар Коришки заслужио да буде толико слављен и прослављан? Тиме што је он цео живот свој употребио на прослављање Јединога коме доликује прослављање, а то је Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Он је цео свој живот провео у пустињи, у посту, у молитви, у труду и борбама са нечистим силама и са свим осталим тешкоћама и искушењима да би Богу угодио. А Бог је рекао: „Онај који мене прослави и Ја ћу њега прославити.“[1] И заиста, Бог је прославио Светог Петра тиме што је његово  свето тело остало нетрулежно, ево већ седам стотина година. И не само нетрулежно него и чудотворно. Свети Петар Коришки није живео у овом манастиру. Он се подвизавао тамо ближе Призрена, а његово  тело је овде донешено пре неких триста година. И од тада ова света обитељ чува  његово тело као највећу своју светињу. А и свети Петар Коришки чува и води бригу о овом манастиру.

Ми се налазимо сада у периоду прославе Свете Педесетнице или Духова, када је Дух Свети у педесети дан од Васкрсења Христовог сишао на апостоле, излио благодат своју на њих и оспособио их да иду по целом свету и да проповедају васкрслог Господа,  да чине чуда у Име Његово и да крштавају све народе у име Оца и Сина и Светога Духа. Свети апостоли, који  су некада били обични људи, били обични рибари и били плашљиви као и сви људи што су плашљиви за свој живот – зато су се разбежали у Гетсиманији када је Господ ухваћен – кад су се обукли у силу с висине, када су примили Духа Светога, постали су неустрашиви и непобедиви. И дванаест простих рибара, апостола, освојили су  цео свет и данас нема места на кугли земаљској где се име Христово не проповеда. То је плод силаска Светога Духа на апостоле, уствари, на Цркву Божију у овом свету. Од тада за две хиљаде година плодови присуства Духа Светога у Цркви су неизбројни и неизмериви – стотине хиљада и милиони светитеља и угодника Божијих јесу само  зрели и слатки плодови деловања Духа Светога у Цркви Божијој. И Свети Петар Коришки и његово чудотворно тело јесу, такође, плод деловања Духа Светога, јер он је животом својим учинио себе обиталиштем Свете Тројице. Као што је Господ рекао: „Стојим  пред вратима и куцам; који чује и отвори, ући ћу и настанићу се у њему“[2], тако је било и са светим Петром Коришким. Али, не само са њим, него многи из рода нашег српског почев од светог Саве и пре светога Саве, светог Симеона, Светог Кнеза Лазара, до најновијих наших светитеља – Светог Владике Николаја Жичког и Јустина Ћелијског. Дух Свети и данас обитава у народу нашем и почива на Цркви и на овој светој обитељи.

Ове година нам је ово прослављање веће и милије јер и ове године се Дух  Свети спустио на манастир Црну Реку и изабрао његовог старешину, преподобног оца Јустина, за  служитеља Цркве Божије на највишем степену: изабрао га је Дух Свети за Епископа Цркве Божије, за наследника светих апостола. Нека му је тај избор на спасење, Цркви Божијој на корист, а Богу на славу да буде. Вама свима који сте овде дошли да са нама поделите ту радост  –  хвала, такође, на труду који нисте жалили у овој тешкоћи, у овој оскудици, када се тешко путује јер нема ни горива ни средстава да се то гориво набави. Али, љубав која нас везује за наше светиње јача је од сваке тешкоће, јача је од свих препрека које пред нама стоје; и то сте ви данас доказали јер сте дошли из близа и из далека у ову светињу, у ову пустињу и пећину, да заједно Бога прославимо. Нека благослов Божији буде на вама и на целоме роду нашем. Да Господ погледа са висине своје, да услиши наше молитве и избави нас од свих наших непријатеља који су нас данас опколили, који нас желе уништити. Али, Господ је рекао: „Ја сам са вама и нико не може против вас.”[3] Ако имамо Бога за помоћника, немамо разлога никога и ничега да се плашимо. А Бога ћемо имати уза се само онда ако ми уистину будемо хришћани по животу, а не само по имену или по крштеници.

Нека би дао Бог да се цео наш народ обрати својим прецима: Светом Петру Коришком, Светом Сави, Симеону, Светом Кнезу Косовском Лазару. Да кренемо њиховим путем, да живимо њиховим животом, и онда је сигурно да ће Бог бити уз нас и  да нам никакви непријатељи неће моћи наудити. Бог вас благословио, свако добро даровао и нека је срећна и Богом благословена слава.

 

———————————————————-

[1]               1. Цар. 2, 30.

[2]               Отк. 3, 20.