Беседа Епископа Артемија на Петровдан 2001. године у манастиру Црна Река

Print Friendly, PDF & Email

Против ових апостола била је тада читава римска империја, што значи цео тада познати свет. Били су јеврејске старешине, фарисеји и садукеји, били су римски цареви, њихове војсковође, разни јеретици, сви они у чије душе није могло да се смести име Васкрслог Господа Христа. Сви су они настојали да ову искру божанску угасе, да се име Христово не помиње, зато су и хватали апостоле, водили пред судове, водили пред старешине, претили им да престану да проповедају онога кога су Јевреји распели, а који је Васкрсао, али апостоли су имали увек један исти одговор, не можемо слушати вас више него Бога, ако је Бог наредио да проповдамо, ми ћемо да проповедамо а ви чините што је вама драго.

 

 

Транскрипт беседе

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Срећан празник овоме светоме манастиру, у коме се сабирамо сваке године на овај дан-Претровдана, када прослављамо свештену успомену на два највећа врховна апостола  Христова Петра и Павла. Свети апостоли били су људи, као и сви ми, од и исте материје – од тела и крви, али су били испуњени божанском силом, и зато су у оно време пропутовали цео свет, и проносили светлост Јеванђеља Христовога.

Њихова проповед, оне науке коју су од Христа слушали, оних чудеса који су очима гледали, што су очима видели и руке њихове опипале, то су проповедали народима широм света. Тај божански огањ науке Христове, коју су апостоли прихватили од Њега, пронет је широм света и доспео је и овде данас до нас који смо се овде сабрали. И тада и данас проповеда се исто Јеванђеље Христово, Јеванђеље о Царству небескоме, Јеванђеље о Цркви Божијој, утврђеном на камену вере апостола Петра и учвршћене радом и трудом апостола Павла. Та тврђава Божија, коју су утврдили ова двојица ученика Христових са осталим његовим апостолима и њиховим наследницима, показала се као највећа сила на овоме свету.

Против ових апостола била је тада читава римска империја, што значи цео тада познати свет. Били су јеврејске старешине, фарисеји и садукеји, били су римски цареви, њихове војсковође, разни јеретици, сви они у чије душе није могло да се смести име Васкрслог Господа Христа. Сви су они настојали да ову искру божанску угасе, да се име Христово не помиње, зато су и хватали апостоле, водили пред судове, водили пред старешине, претили им да престану да проповедају онога кога су Јевреји распели, а који је Васкрсао, али апостоли су имали увек један исти одговор, не можемо слушати вас више него Бога, ако је Бог наредио да проповдамо, ми ћемо да проповедамо а ви чините што је вама драго. И заиста они су вршили своју мисију, али су и непријатељи Христови вршили своје дело. Најзад и апостол Петар и апостол Павле своју науку, своју проповед, посведочили су својом жртвом, посведочили су својом крвљу, својом главом, јер и један и други и сви остали апостоли, као и касније хиљаде и хиљаде мученика потврдили су да је Јеванђеље Христово истина. Да је то једина истина на овом свету, којом се људи могу спасити. Од кога? Од греха, од смрти, од ђавола.

И зато ова два дивна  апостола Христова Петра и Павла, један обичан рибар, други филозоф, али у вери су исто били, и у делима и у жртви исто су били. Зато је њих Бог прославио, и њих слави цео хришћански свет од истока до запада, и од севера до југа. Њихова светлост коју су они проповедали сабира и овде сваке године у овоме манастиру на данашњи дан, велики број православнога нашега народа који долазе да молитвом својом, да трудом својим посведоче да су следбеници ових врховних апостола. Да посведочимо да исту веру коју су они проповедали и ми гајимо срцима нашим, да је преносимо нашим млађим покољењима, нашој деци и омладини, јер само ако будемо тако радили и живели по науци ових апостола, можемо да се назовемо именом хришћанским, да се назовемо потомцима светога Саве, светога кнеза Лазара косовскога – мученика и великомученика, и свих славних и дивних предака из рода нашега.

Нека би дао Бог да овај наш велики празник заиста буде пут просветљења и отрежњења, нашем народу, да схватимо да ниједна друга истина, ниједна друга идеологија, не може нас извести из невоља и страдања и искушења која пролазимо већ дужи период времена, него једино повратак на пут Божији, повратак на стазу којом су ишли свети апостоли, науци којом су они проповедали, и животу по тој науци као што су они живели. Нека би дао Бог, молитвама светих апостола Петра и Павла, да све нас овде сабране Господ погледа милостиво, пошаље нам благодат своју, али и целом роду нашем, да би живећи на овоме свету, постали достојни грађани Царства небескога, да када пођемо одавде нађемо се тамо где се и свети апостоли налазе, у Царству Христовоме, да са њима и свима светима и ми славимо Оца и Сина  и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву, кроза све векове и сву вечност. Амин.