Владика Артемије: ”Чији сте ви мали Срби?” Сабор омладине 2002. године у Чачку

Print Friendly, PDF & Email

Ваше Преосвештенство, часни и преподобни оци, преподобне сестре монахиње, браћо и сестре, драга омладино.

Ово је сматрам изузетан моменат, не само за овај град, него и за целу нашу државу и за цео наш народ, овај видовдански омладински сабор који се одржава ове године у граду Чачку.

Не треба да се претстављам, знате и ко сам и одакле долазим. Није лако вечерас одговорити на основно питање: ”Чији сте ви мали Срби?”

Као што је већ речено овде, то је и питање и беседа и одговор св. Владике Николаја које је он у своје време дао и одговорио на то питање. Заиста сви се ми сећамо и многима је од нас то питање било упућено у своје време и ми смо да би показали и одговорили чији смо, ”чији си ти мали?” Позивали се на свога оца: ”Ја сам Петров, ја сам Марков, ја сам Милованов” итд.

Значи име нашега оца била је нека врста мере којом смо се ми препознавали и по коме смо се ми мерили. Познато је у свим државама и у свим народима да постоје такозвани талони или та мера свих мерљивих ствари. Тај талон или гарантована мера, који је метар према који се сви остали метри праве и нормирају то је, то је велика драгоценост једнога народа и једне државе и те мере, ти талони се чувају у трезорима народних банки као један од великих вредности.

Ако бисмо требали да говоримо која је то права мера нашега народа, који је то наш талон према коме се препознајемо и према коме можемо одговорити: чији смо ми мали Срби? Онда нема сумње да је тај талон само једна реч – Косово, Косово је наша прамера, Косово је наш талон, Косово је наша легитимација, по њој се ми препознајемо и њој се ми претстављамо у свету пред осталим народима.

Када кажемо Косово увек подразумевамо и Метохију, нема сумње јер то је једна целина недељива. Али када кажемо Косово не мислимо, бар не само на београдски појам Косова. Косово је за српски народ и за сваког Србина више духовни него географски појам. Косово је збир оних вечних вредности, које су од почетка красиле српски народ, а то су вредности Јеванђеља Христовога, то су вредности Јеванђеља Светога Саве, Светога кнеза Лазара који се у име своје, у име целога нашега народа у одсудном моменту и времену определио за те вечне вредности које се такође једном речју називају Царство небеско.

Свети кнез Лазар, косовски витезови, цео наш народ будући веран тим вечним вредностима, вечној правди, вечној истини, вечној љубави, вечном животу, знали су да за те вредности вреди живети овде на земљи, али су знали да за те вредности вреди и умрети када то затреба. И они су определили се за Царство небеско уствари драговољно и слободно принели себе на жртву за те вечне јеванђелске вредности. Зато је Косово било, остало и данас јесте, верујем да ће остати и за будућа поколења мера и препознатљиви знак по коме се ми мали Срби препознајемо и то је наш одговор: ”Чији смо ми мали Срби?”

Косово је мера за све људске вредности: за патриотизам, за чојство, за јунаштво, за духовност, за црквеност, за све оно што није од овога света. Косово је кроз векове и кроз генерације било и остало тај наш талон, та наша прамера по којој смо се ми Срби мерили.

И данас ако хоћемо да препознамо сами себе и као народ и као појединац и као политичар треба да се огледамо у косовском огледалу, да видимо да ли ми још увек у себи негујемо те узвишене вредности које су постале косовско Јеванђеље, како је отац Јустин Ћелијски то говорио: ”То косовско-светолазаревско Јеванђеље садржано је у једној реченици: Све за Христа, Христа низашта. Све се може жртвовати да би се Христос добио, али се Христос не сме жртвовати за било шта друго у свету, било у овоме или у будућем свету.”

Није знак препознавања када неко много говори о Косову, када се неко вербално позива на Косово, када се куне у Косово, него је мера препознавања ако живимо овим косовским Јеванђељем, светолазаревским Јеванђељем, светосавским Јеванђељем, Христовим Јеванђељем. Од тога зависи, браћо и сестре и садашња судбина Косова о којој не бих сада говорио, јер нам је свима позната, али и будућа судбина не само Косова него и целе Србије и целога српскога народа.

Видовдан је барометар и праметар свих оних вредности, за које и данас српски народ стоји или пада на томе питању. Ако хоћемо да останемо достојни потомци наших славних и светих предака ми треба да Косово имамо у себи као принцип живота, јер и Свети кнез Лазар и косовски витезови, како рече Његова Светост Патријарх Павле: ”Нису изашли на Косово поље да отимају туђу земљу, него да бране своју.“ Нису изашли да тлаче и уништавају туђу слободу, него да бране своју и свога народа. Нису изашли да уништавају туђу веру него да бране своју Веру хришћанску. Тако је у ствари Косово добило духовне димензије и од једног географског појма постала је једна духовна вредност. Косово има и земаљске лепоте и вредности, то је једна лепа земља, то је богата земља у разним вредностима овога света, али то Косово је врхунац и зеница нашега духовнога бића и ми се према томе препознајемо. И када неко каже: ”Ко сте ви мали Срби?” -Ми смо Косовсци.

Пре 11 година у Пећкој Патријаршији после моје хиротоније, неко је упитао од странаца колико има Срба на Косову? -Још у то време: ’91. године. Ја сам рекао да нас је 12 милиона, јер сваки Србин је косовски Србин, јер носи Косово у себи, ако тако будемо осећали, ако тако будемо живели онда не треба бринути ни за судбину Косова, ни за судбину нашега народа, него смело можемо гледати у сутрашњу нашу будућност. Хвала.