Беседе Владике Артемија на празник Ваведења у Љуљацима, 2010. године

Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа.
Срећан празник, браћо и сестре, празник Ваведења Свете Богородице, празник који најављује дан хришћанства. Овај празник је као звезда Даница која најављује долазак Сунца, јер рођењем Пресвете Богородице и Њеним увођењем у храм јерусалимски почео је да се испуњује Промисао Божији о спасењу рода људскога.


Родитељи Свете Богородице, Јоаким и Ана, бездетни, остарели, добили су ћерку у позним годинама. То је био благослов Божији и он је њих удостојио због њиховога светог живота да буду родитељи Оне Која ће се удостојити да буде Мајка Сина Божијега Господа Исуса Христа. То је Света Богородица Коју славимо песмама, Коју величамо химнама, Којој сликамо иконе, Којој подижемо храмове. Све што је људски ум најбоље умео да испева, најлепше химне су посвећене Светој Богородици. Најлепше иконе насликане људском руком изображавају Њен девичански лик. Најлепши храмови подигнути људском руком посвећени су Светој Богородици, као што је и наш манастир Хилендар и многи други манастири и цркве у нашој отаџбини.
Света Богородица се удостојила те милости Божије да Она буде посредница рода људскога, измиритељка са нашим Оцем небеским. Она је родила Господа Христа Бога и Спаса нашега и тиме постала, као што се каже у песмама, Мајка Божија – Богородица, јер је Бога родила. Света Богородица је заштитница рода људскога, пре свега рода хришћанскога, рода православнога. Нема те крштене душе која се Њој не обраћа за помоћ у невољи, у страдању, у искушењу и Света Богородица је та Која прима наше молитве, Која слуша наше уздахе, Која сакупља наше сузе покајничке и износи пред Сина Свога да Га умилостиви да нам опрости грехе наше и да нам дарује Царство Своје Небеско. Познати празник Покрова Свете Богородице када се она јавила у цркви Влахернској у Цариграду и Својим омофором закрилила присутне хришћане. Она их је покрила и сачувала од страдања и искушења која су надолазила. Она и данас бди над родом нашим православним и над родом нашим српским. Она је спремна да нам помогне, спремна је да прими наше молитве, да их услиши и да са Својим молитвама, Мајчиним молитвама, изнесе пред Сина Свога. Зато, браћо и сестре, нема службе, нема молитве, нема Свете Тајне у којој се не помиње и не велича Света Богородица.
Нека  би Господ молитвама Свете Богородице услишио и наш данашњи вапај из ове дивне задужбине оца Томе Марковића која нас сабира већ по други пут овде и води нас путем спасења као и данашњи празник Ваведења. То је симбол, то је знак да смо на правом путу да истрајемо у чувању Вере наше Православне, јер без Вере је, каже Свето Писмо, немогуће угодити Богу.  А онај који верује њему је све могуће, јер су то речи Господа Христа: „Све је могуће ономе који верује.“ И оно што људском уму изгледа као немогуће, то је верујућем човеку могуће, јер је он са Богом и Бог је са њим. А кад је Бог  са нама, онда нико не може против нас, онда нам никакво зло, никакви људи, никакви демони, никаква зла овога света не могу наудити, јер је Бог с нама Који нас штити, чува, води и руководи по путу овога живота да би нас увео у живот вечни, у Царство Своје Небеско.
Нека и нас молитве Свете Богородице и Њен Свети Омофор закрили и данас и у све дане живота нашега да бисмо се и ми удостојили да Њеним молитвама и заступништвом изађемо светла лица пред Сина Њенога као што су то и наши Свети Славни Преци служили Богу, веровали у Бога, спасавали се том Вером и задобили Царство Небеско, да бисмо и ми у Царству Сина Њенога са Свима Светима славили и прослављали Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу јединосуштну и нераздељиву, и Њу, Свету Богородицу, Мајку нашу Небеску, сада и увек и у векове векова. Амин.