Беседа Владике Артемија на Томиндан 1994. године у Брњачи

Print Friendly, PDF & Email

Један од најјачих доказа пружа нам данашњи празник светог Апостола Томе. Јер свима је познато који сте читали Свето Писмо или који сте слушали беседе на данашњи дан да је апостол тома био један човек, један ученик и апостол Христов, који је у почетку сумњао у речи апостола који су му сведочили да је Христос Васкрсао и да су га они видели. И апостол Тома је рекао: „Док не ставим прсте моје у ране на рукама Његовим, у ране од клина, и не ставим руку своју у ребра Његова, у ране од копља, нећу веровати да је Васкрсао“. И у осми дан од Васкрсења Христовога, када су били сви апостоли сабрани на једноме месту, и био је и Тома са њима, јави се Христос поново и увери невернога Апостола, и рече му: „Томо не буди неверан него веран, пружи руку своју и опипај ребра моја, и пружи прсте своје и види руке моје да сам ја исти онај који је на Крсту висио, ево сада сам жив“.

Христос Воскресе, браћо и сестре!

И срећан овај данашњи велики празник овога храма Божијега око кога смо се данас сабрали да се заједнички Богу помолимо за добро наше, за добро и напредак наших сродника и пријатеља, и за добро и спасење целога нашега многонапаћенога народа српскога.

Данас је још увек празник светога Васкрсења Христовога, зато се и поздрављамо, не само данас него пуних 40 дана од Васкрса  до Спасовдана, овим сверадосним поздравом: Христос Васкрсе и одговарамо: Ваистину Васкрсе. Овим поздравом, браћо и сестре, исповедамо веру своју, да смо ми људи православни хришћани, људи који верују у живот вечни, људи који верују да постоји други бољи свет и бољи живот од овога овде на земљи, који проводимо често у невољама у гоњењима, у страдањима у ратовима. Зато је Васкрсње Христово, празник над празницима, и славље над слављима, јер је Христос на Велики Петак ради нас људи и ради нашега спасења пострадао на Голготи, био разапет од јеврејскога народа, умро на Крсту и био сахрањен у гробу. Али после три дана Он је славно Васкрсао и тиме показао да је смрт побеђена, да смрт више нема власти над родом људским, као што је до сада имала. А Васкрсење Христово јесте догађај који је потврђен од многих сведока у историји света, више него било који други историјски догађај. Много је сведока, много је оних који су доказали и показали да је Христос Васкрсао.

Један од најјачих доказа пружа нам данашњи празник светог Апостола Томе. Јер свима је познато који сте читали Свето Писмо или који сте слушали беседе на данашњи дан да је апостол тома био један човек, један ученик и апостол Христов, који је у почетку сумњао у речи апостола који су му сведочили да је Христос Васкрсао и да су га они видели. И апостол Тома је рекао: „Док не ставим прсте моје у ране на рукама Његовим, у ране од клина, и не ставим руку своју у ребра Његова, у ране од копља, нећу веровати да је Васкрсао“. И у осми дан од Васкрсења Христовога, када су били сви апостоли сабрани на једноме месту, и био је и Тома са њима, јави се Христос поново и увери невернога Апостола, и рече му: „Томо не буди неверан него веран, пружи руку своју и опипај ребра моја, и пружи прсте своје и види руке моје да сам ја исти онај који је на Крсту висио, ево сада сам жив“. И Апостол Тома запрепашћен и задивљен и уверен оваквим сведочанством он исповеда веру своју: „Господ мој и Бог мој“. Ето Апостол Тома је један од највећих сведока да је Христос заиста Васкрсао.

Данас празнујемо и другога једнога апостола, и Јеванђелиста Марка, који је пратио Христа на Голготу заједно са апостолом Петром, до двора тамо где му је суђено, који је посматрао суђење и страдњае Христово, и он се уверио да је Христос Васкрсао, проповедао га широм света, и живот свој положио да би ту своју веру потврдио и људима доказао. И не само он, него свих 12 апостола су животима и крвљу својом  запечатили веру своју у Васкрсење Христово. И многи светитељи и многи мученици у историји Цркве Божије, и у историји рода нашега српскога, који су живели у вери у Васкрслога Господа, који су страдали за име Његово и данас страдају, сви они сведоче громогласно да је Христос Васкрсао.

А да Христос није Васкрсао онда и не би било хришћанства, јер вера наша православна базира се и темељи на овоме непокретном и најтврђем темељу вере наше у Васкрсење Христово. То је вера наша, то је  проповед наша, то је и нада наша, јер Христос није Васкрсао само за себе, Он је Васкрсао и тиме показао да ћемо и ми људи када дође онај Судњи дан последњи, да ћемо и ми тада васкрснути из гробова наших и из смрти многи, али ћемо васкрснути без разлике ко је шта чинио у животу, сви ћемо морати да се јавимо на суду Божијем. Тек тада ће настати разлика према ономе како је ко живео у овоме свету и у овоме животу. Они који су веровали у Господа, који су  живели вером у Васкрсење Христово, који су испуњавали Његове заповести они ће васкрснути и чуће оне блажене речи: „Ходите у радост Господара вашега“, а они који су грешили у овоме жвиоту, који нису веровали, који славу своју нису славили, који се нису крштавали и венчавали, који су другоме зло чинили и наносили, и они ће васкрснути, али тешко њима – за муку вечну и пакао вечни.

Ето то је ова порука данашњега дана, браћо и сестре, коју Бог преко својих апостола и Цркве упућује свима нама. Да погледамо живот свој, где се налазимо, како живимо, у шта верујемо, и да се обратимо Господу нашем Васкрсломе, да му се обратимо покајању и молитви да нам Господ опрости грехе наше, и да нам дарује снаге да убудуће живимо као прави хришћани, да би и наше васкрсење било за живот вечни, за Царство Небеско, тамо где се налазе наши славни и свети преци, да и ми будемо са Њим у томе Царству Небескоме, и да славимо Васкрслога Господа њиховога и нашега, кроза све векове и сву вечност. Амин.

Христос Васкресе, срећан празник и Бог вас све благословио.