Беседа Владике Артемија на Теодорову суботу 1996. године у саборној Цркви Светог Великомученика Георгија у Призрену

Print Friendly, PDF & Email

Свето Тело и света Крв Господа Христа дају се само светима, онима који су себе очистили од сваке прљавштине тела и духа. И зато, браћо и сестре, Света Црква је, поштујући Заповест Господњу, установила је и држи, ево, две хиљаде година, и сваке Литургије и свакога дана, у хиљаде и хиљаде храмова у целом свету припрема се та духовна Трпеза, припрема се Тело и Крв Господња и нуде се вернима за њихов живот и спасење. То нарочито бива сада, за време Часног Поста, када је Црква одредила да време Поста буде време духовног очишћења, време појачане молитве, појачаног труда; време исповести и покајања, када треба да сагледамо своје грехове, да их пребројимо у себи, да их онда исповедимо и да се искрено за њих покајемо и да од Господа примимо опроштај грехова наших.

У Име Оца и Сина и Светога Духа!

Ево нас, браћо и сестре, сабраних данас у овом светом Божијем храму да се помолимо Господу Богу за здравље, спасење своје, наших сродника и целог нашег народа. Данас је први велики празник у току свете Четрдесетнице, Празник Теодорове Суботе, празник када се наш народ у великом броју припрема и приступа данас светој Чаши Господњој да прими Тело и Крв Христову. Господ Христос, дошавши на земљу, донео је људима не само вечне Божанске Истине, не само своју Еванђељску Науку коју је проповедао три  и по године, него је донео, пре свега и изнад свега, нови живот.

Господ је својим животом показао какав треба да је живот људи на земљи, како треба да живимо и да радимо да бисмо остварили свој циљ ради кога смо створени и послани у овај свет. Зато је Господ основао Цркву своју и њој предао све оно што је потребно људима за спасење: и своју Науку, и свој пример, и своје Тело и Крв за храну нашу. Господ је установио све свете Тајне, а пре свега Тајну крштења, Тајну нашег духовног рођења, рекавши: „Ко се не роди водом и духом не може ући у Царство Небеско.“[1] И на крају, после Васкрсења свога, пред своје славно Вазнесење када је слао своје ученике на проповед, Он им је рекао: „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“[2]; “Прво научите ономе што сам ја вама говорио и проповедао, вели Господ, а када их научите и утврдите у вери, онда их крштавајте у Име Свете Тројице, у Име Оца и Сина и Светога Духа”.

То је, браћо наша и сестре, наше духовно рођење и сви смо ми рођени тим духовним рођењем и крштењем, али је исто тако Господ знао да, када се дете роди, треба га и неговати и хранити. Није довољно родити дете па га оставити, јер онда оно не може да живи и не може да напредује него мора да умре. Тако је Господ, поред тога што је заповедио и оставио нам крштење као духовно рођење, оставио и свету Тајну Причешћа да се духовно хранимо да бисмо могли духовно узрастати и напредовати и достићи у “човека савршена, у меру раста висине Христове.”[3] Зато је више пута Он говорио и напомињао о светом Причешћу, говорећи: „Ко не једе Тело моје и не пије Крви моје нема живота у себи“[4]. Свето Причешће јесте Извор живота нашег, живота духовног, као што су хлеб и вода и ваздух извор живота телесног.

Али исто тако, Господ је рекао да, када приступамо да примамо свето Тело и Крв Његову, треба да се достојно припремамо, да себе прегледамо и испитамо да ли смо достојни да приступимо, јер увек пред свето Причешће говори се: „Светиње светима“. Свето Тело и света Крв Господа Христа дају се само светима, онима који су себе очистили од сваке прљавштине тела и духа. И зато, браћо и сестре, Света Црква је, поштујући Заповест Господњу, установила је и држи, ево, две хиљаде година, и сваке Литургије и свакога дана, у хиљаде и хиљаде храмова у целом свету припрема се та духовна Трпеза, припрема се Тело и Крв Господња и нуде се вернима за њихов живот и спасење. То нарочито бива сада, за време Часног Поста, када је Црква одредила да време Поста буде време духовног очишћења, време појачане молитве, појачаног труда; време исповести и покајања, када треба да сагледамо своје грехове, да их пребројимо у себи, да их онда исповедимо и да се искрено за њих покајемо и да од Господа примимо опроштај грехова наших.

Када се тако припремимо постом и молитвом, када се очистимо кроз свету исповест и покајање, онда са страхом Божијим и трепетом треба да приступимо да примимо Тело и Крв Господњу, као што Света Црква учи. И ето, сваке године уз овај свети Пост и уз остале Постове, Света Црква припрема богату духовну Трпезу и призива своја верна чеда да приступе и да се причесте.

Али, исто тако знамо да је свети апостол Павле рекао да ономе “који недостојно једе и пије Тело и Крв Господњу, њему то не бива на исцељење душе и тела и на спасење, него на суд и на осуду.”[5] Зато смо се ми трудили и трудимо да наш народ поучимо, да га уверимо да је света Тајна покајања и исповести потребна не ради нас свештеника и Владика, него ради вас самих, и зато настојимо да нико неприпремљен не приступи и не причести се, јер не желимо да Причест буде некоме на суд или на осуду, него се трудимо да буде свима нама на спасење, на исцељење  душе и тела.

Нека би дао Господ да ова наша данашња молитва, да ова света Тајна Бескрвна коју смо извршили заједнички, буде свима заиста на спасење и исцељење и на живот вечни, како бисмо, живећи по Заповестима Господњим и хранећи се Телом и Крвљу Његовом, били достојни наследници Царства Небеског; да се нађемо тамо у Христовоме Царству Небеском са свима светима, да тамо са њима и са Анђелима Божијим славимо Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин.

 

 

——————————————————-
[1]   Јн. 3, 5

[2]   Мт. 28, 19

[3]   Ефес. 4, 13

[4]   Јн. 6, 53

[5]  1. Кор. 11, 29