Пастир добри
Зато ми, браћо и сестре, који смо се одазвали на позив Божији слично овим апостолима, који смо пошли за њим да слушамо његову науку, потребно да срце своје управимо и да живимо по тој науци јер каже се у данашњем Апостолу: „Да није довољно бити само слушалац закона“, него и његов вршилац, није довољно само дакле да примимамо у уши речи божанскога закона него да их у животу своме претварамо у дело, јер вера без добрих дела мртва је, исто онако као што је тело без душе мртво.
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Ви, браћо и сестре, који редовно долазите у храм Божији, слушате Јевађеље Христово, и проповеди свештеника овде у храму, ако то пажљиво чинимо могли смо запазити да је Христос проповедајући своју Божанску науку и духовне стварности и величине Царства Небескога користио је увек слике из обичнога живота, користио је причу о семену, о сејачу, о мрежама и рибарима, о бисеру сакривеном у пољу, и много, много таквих примера.
И данашње Свето Јеванђеље, чули сте, говори о почетку сабирања ученика Христових. И то је једна симболика из живота. Када један Цар крене у бој и у рат он прво сабира за себе војнике са којима ће у рат кренути. Господ Христос дошао је у овај свет, у витлејемској пећини смирено, живео је као сиромашак није имао где главе склонити, али је дошао да своје Царство Небеско прошири по целој земљи. И када је Он почео своју божанску науку после крштења на Јордану, он је прво као и сваки други цар што би учинио почео себи да сабира војску и војсковође, који ће Његову науку, Његово Царство проширити по целоме свету. Али он је необичан цар, и необично и поступа. Не позива он себи за своје ученике тадашње неке високоучене људе или мудраце, не позива он за своје ученике тадашње цареве који су владали светом. А могао је, могао је он и њих начинити својим ученицима, али би онда изгледао да се његово Јеванђеље шири огњем и мачем као што су ширили други оснивачи разних религија овога света ,а наш Господ он бира просте, неуке рибаре галилејске да њима повери тајну Царства Небескога, а да прво у њих посеје Јевађелско семе, а да они само силом духом Божијега којега су примила на дан Педесетнице добију снагу и помоћу силе Духа Светога изврше мисију која им је поверена, да не би нико могао рећи: То су људске мудрости, то је људска сила и памет учинила, зато Господ, кажем бира оне неуке да посрами учене, бира сиромашне да посрами богате, бира незнатне да посрами оне који су пред људима велики.
Тако прво налази два брата Симона прозванога Петра и Андреја брата Његовога, и позива их, боље рећи заповеда им: „Хајде замном.“ И они остављају оно чиме су до тада живели, остављају свој занат, остављају свој чамац и мреже, не брину више ништа како ће живети, јер су осетили у срцу своме да их Он позива на велико дело и они оставише своје мреже и одлазе за Њим. Затим позива још два брата Јована и Јакова синове Заведејеве, који су такође били рибари, још и сиромашни , јер су им се мреже биле поцепале па су они крпили мреже у чамцу са оцем својим. Али када су и они чули позив Сина Божијега оставише и мреже и чамац и Оца свога и одоше за Њим. А на шта их је Оп позивао? Он је њима рекао тада: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи“, до сада сте били ловци риба, ловили сте рибе немуште из мрачне дубине морске и износлили их на светлост света, од сада ћете ловити душе из таме и мрака овога света, из таме и мрака безбожности, из таме и мрака не морала и износити их на светлост Божијега дана и чинити их способнима грађанима Царства Небескога. И тако како је изабрао ову четворицу о коме говори данашње Јеванђеље, тако је изабрао и осталих 12 својих ученика и кренуо је са њима по тадашњој Галилеји и Палестини, из града у град, из села у село да проповеда Јеванђеље о Царству Небескоме.
Проповедајући Господ је потврђивао стари Закон који је Он такође дао људима, проповедао је нови закон Јеванђелски, а и једно и друго потврђивао је знацима и чудесима које је показивао и чинио на људима, а ти знаци и чудеса су били многобројн исцељења, многих и разних болесника од разних болести који су на Његову реч или на додир Његове хаљине или на додир Његове руке постајали здрави. Посталаји су здрави телесно, али и душевно, јер ти знаци и чудеса говорили су да је овај учитељ Божански посланик, да има божанску моћ у себи и да Његова реч је та која чини чуда. Сећате се онога капетана из Капернауима, који исповеди веру своју: „Нисам достојан да уђеш у дом мој, него само реци реч и оздравиће слуга мој“ и тако и би, није дакле требало ни да види болесника ни да га се дотакне, ни било шта да му учнин, него само да каже реч и болест бежи од људи и људи постају здрави, тим знацима и чудесима Господ је заливао младу биљку Јеванђеља свога који је засадио у срце тадашњих својх слушалаца да би она ојачала, да би могла поднети многе буре и олује које на њу буду наваљивали. И заиста видимо да је Црква Божија у почетку негована руком Божијом, као што и мајка негује своје мало чедо. Али је Црква касније ојачала, и могла је да издржи сва она искушења, и гоњења која су на њу навалила и која су трајала најпре око триста година од стране незнабожаца, а и касније до дана данашњега, Црква Божја је гоњена у овоме свету.
Зато ми, браћо и сестре, који смо се одазвали на позив Божији слично овим апостолима, који смо пошли за њим да слушамо његову науку, потребно да срце своје управимо и да живимо по тој науци јер каже се у данашњем Апостолу: „Да није довољно бити само слушалац закона“, него и његов вршилац, није довољно само дакле да примимамо у уши речи божанскога закона него да их у животу своме претварамо у дело, јер вера без добрих дела мртва је, исто онако као што је тело без душе мртво.
Нека би дао Бог, молитвама светих апостола, који су оставили све и пошли за Господом и тиме дали пример свим каснијим покољењима до дана данашењега, дали пример и нама да треба ослушкивати глас Божији у себи да се на позив Божији увек треба одазвати и кренути за њим, јер Бог може да позива само у оно што је добро, у оно што је свето, у оно што је честито. Може само да нас позива да постанемо суграђани, Царства Његовога Небескога, као што су постали наши славни свети преци, као што су постали многи мученици за Христа, многи преподобни, многи свети оци и сви они који су попут светих апостола чули глас Божији, примили реч Њеогву у срца своја и животом својим испунили заповести и закон Божији. Ако тако будемо радили, ако тако своје млађе будемо учили и тај им аманет будемо оставили , онда ћемо и ми када пођемо одавде наћи се тамо где се свети апостоли налазе, да са њима и свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амим.
