Беседа владике Артемија у Недељу 33. по Духовдану (Јеванђеље о Закхеју царинику), 2003. године у манастиру Грачаница

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Својство свакога човека је да шири из себе и око себе оно што има у себи. Миран и праведан човек, где год се нађе шири мир око себе и на околину. Човек свадљив, свађалица, где год се нађе он прави кавгу и завађа људе међу собом, пијанац где год се нађе тражи друштво себи сличним и предају се пороку опијања. Милостив човек где год се нађе, он око себе шири милост и дели милостињу. Тако и Господ Христос као Спаситељ где год се нађе, шири из себе и око себе спасење.


У име Оца и Сина и Светога Духа!

“Данас дође спасење кући овој“ – рече Господ присутним Јеврејима, када је био у гостима код цариника Закхеја.

Данашње Свето Јеванђеље открива једну велику тајну, браћо и сестре, открива тајну спасења свакога човека и целога рода људскога. У чему је та тајна, тајна спасења? У сусрету са Спаситељем. Господ Христос се назива Спаситељ, његово име то говори. Архангел Гаврило објављујући његово рођење рекао је: “Надените му име Исус, јер ће он спасти народ свој“. Својство свакога човека је да шири из себе и око себе оно што има у себи. Миран и праведан човек, где год се нађе шири мир око себе и на околину. Човек свадљив, свађалица, где год се нађе он прави кавгу и завађа људе међу собом. Пијанац, где год се нађе, тражи друштво себи сличним и предају се пороку опијања. Милостив човек, где год се нађе, он око себе шири милост и дели милостињу. Тако и Господ Христос као Спаситељ, где год се нађе, шири из себе и око себе спасење.

Закхеј Беше цариник, порезник, а ви знате да порезници никада нису омиљени у народу, јер они увек поред онога што по закону треба да убирају за државу, за цара, убирају и за себе један добар део. Зато се и каже да беше богат. Цариник, порезник, како ће се обогатити ако не глобећи друге. Па ето и тај човек, који је сматран највећим грешником у своме народу, нешто се у њему пробудило, нешто се у њему покренуло, нека искра је у њему засијала. Слушао је многе приче о неком необичном учитељу, који путује по народу и проповеда друкчији начин живота него што је он до тада водио. И када је Господ једном приликом долазио у град Јерихон, тамо где је и Закхеј живео, у њему се пробуди жеља да види тога необичног учитеља. Само да га види и ништа друго. Нити је тражио, нити је очекивао.

За Господом је увек ишла велика маса народа, а Закхеј растом, каже, беше мали. Како да он види од толикога народа учитеља, кога толико жели душа његова? Сетио се мали Закхеј , па је отрчао напред путем куда ће Господ наићи и попео се на једно високо дрво, на један дуд. Да би одозго са висине могао да види макар телесним очима тога чудеснога учитеља. Али та његова ревност, та његова љубав да упозна Господа, да га види, била је много дубља него што је он сам слутио и осећао. Господ који зна сваку мисао људску, који познаје дубину срца нашега, он је сагледао и дубину срца малога Закхеја. И када беше под дрветом, подиже очи горе види га под дрветом и рече му: “Закхеју, сиђи брзо доле, јер данас треба да будем у твојој кући.“ Каква необична радост, каква необична милост. Он је само желео да га види из прикрајка, тајно да га види. Знао је колико је грешан, колико је неправедан, није смео ни да помисли на такву част да прими тога учитеља у свој дом, а ето – Господ га препознаде, позива га и најављује му посету у његов дом. Сиђе Закхеј брзо са дрвета, и отрча дому своме да припреми дочек необичном госту. И када Господ дође у кућу Закхејеву, а за Господом и његовим ученицима и многи други други фарисеји и садукеји из Јеврејског народа, почели се они који су себе сматрали праведницима, да гунђају у срцу своме и да говоре: „Зашто ,зашто уђе у кућу човека грешника? Зашто није нама дошао у кућу, нама праведницима, него дође у кућу овога грешника? А Закхеј узбуђен, радостан, весео, због такве части и милости који је доживео, стаде пред Господа и рече: „Господе ево пола имања мога дајем сиротињи, и ако сам коме шта закинуо, ако сам коме криво шта узео, вратићу четвороструко толико„.

То је плод покајања, то је оно што се у срцу његовом побудило. Није довољно само грех исповедити речима и језиком, него и треба родити плодове достојне покајања, и ево Закхеј у томе моменту обећава шта је све спреман да учини. То је заиста истинско покајање, дубинско покајања било. Зато Господ рече и њему и свима присутнима: „Заиста вам кажем, данас дође спасење кући овој, јер је и он син Авраамов, син обећаног народа, изабраног народа Божијега, а син Човечији, то јест сам Господ дошао је да нађе и спасе оно што је изгубљено“. Закхеј је био изгубљен, и за себе и за друге, али је Господ дошао, пронашао га и спасао и њега, и цео дом његов. Ето то је особина Спаситеља, где год се нађе, са ким се год сретне, он из себе излива Спасење на целу околину своју.

И ми браћо и сестре, који смо изабрани народ Божији, православни хришћани, и ми имамо потребу да чујемо ове слатке речи Спаситељеве:  “Данас дође спасење кући овој“. Потрудимо се и ми, не као Закхеј да тражимо да видимо телесним очима Господа Христа, нити да се пењемо на неко високо дрво, на неки дуд у нашој улици да би га видели, него да се попнемо на висину хришћаноског живота, на висину врлинског живота, јеванђелског живота, које је Господ проповедао, а пењемо се тамо трудом, молитвом, постом, подвигом, чињењем добрих дела као што је Закхеј чинио и онда ћемо видети Господа, не телесним очима, него духовним очима. И он ће доћи у душу нашу као што је дошао у кућу Закхејеву и нама ће упутити ове блажене речи:  “Данас дође спасење кући овој“ .

Идемо у сусрет, браћо и сестре, Светом Великоме посту, Светој четрдесетници и празнику Васкрсења Христовога, једном времену које је одређено управо зато да припремимо себе и да се сретнемо са Господом Христом, са Спаситељем нашим и Васкрситељем нашим, да бисмо добили оно што је добио Закхеј и његов дом, да би смо добили спасење душе наше и васкрсење у последњи дан када он дође да суди живима и мртвима, и да свакоме да по делима његовим. Амин.