Епископ Артемије о преговорима у Бечу

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Саопштење Епархије:
ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ О НЕДАВНО ОДРЖАНИМ ПРЕГОВОРИМА У БЕЧУ
8-9-2006 Беч

   На недавно одржаним преговорима у Бечу 08.09.2006, који су били посвећени заштити културне баштине на Косову и Метохији и дефинисању заштитних зона око српских светиња, учествовао је и Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски др Артемије.
Многи учесници преговора говорили су много. Вршили презентације својих ставова, износили своја виђења и своја мишљења. Договор није постигнут, закључака није било. Било је личног осећања да су преговори узнапредовали.

Скоро пред крај дискусије, Епископ Артемије затражио је реч. Најпре је истакао неслагање са неким ставовима, да „порушене цркве и манастири нису више светиње и да не заслужују неке посебне зоне заштите. Доста им је“, говорили су чланови приштинског тима и неки представници УНОСЕК-а, „зона од 50 или 100 метара унаоколо“.
Владика је најпре истакао да су и те порушене цркве и манастири за СПЦ и српски народ светиње од истог значаја као и оне које су још усправне. Никако то нису руине или гомиле камења. То су живе ране на живом организму Цркве и народа. Стога се према њима морамо односити као и према свима осталима.
А затим је Епископ Артемије додао: „Недавно је током преговора, г-н Ахтисари изјавио да се „историјско наслеђе не може једноставно занемарити, већ се мора узети у обзир у трагању за решењем питања о статусу.
Слажемо се и подржавамо тај његов став. Али се не слажемо са њим шта треба схватити као „историјско наслеђе“? По г-ну Ахтисарију, то је само 15 године Милошевићеве владавине. По нама – то је вековна историја Косова и Метохије.
Да би се утврдило то „историјско наслеђе“ које се мора узети у обзир „у трагању за решењем питања статуса“, захтевамо да се при преговарачком тиму оформи стручна Комисија од домаћих и страних научника и историчара, која ће непристрасно утврдити садржину тог „историјског наслеђа“.
У том свом раду Комисија би требало да утврди:
1. Шта су кроз векове на Космету градили Албанци, а шта Срби?
2. Које су преломне тренутке кроз историју на Космету доживели Албанци, а које Срби?
3. Чији су владари градили европску историју и културу на Космету – српски или албански?
4. За шта су се историјски на Космету жртвовали Албанци, а за шта Срби?
5. Који су то духовни и историјски споменици, имена предела, планина и река, градова и села, вековима били албански а који српски?
Само једним тако озбиљним и научним приступом решавању питања Статуса, међународна заједница би показала своју објективност и непристрасност, што би јој повратило пољуљани углед у очима многих народа.
Буде ли и даље избегавала тај историјски аргумент, проблем Статуса Косова и Метохије, остаће нерешен. Хвала.“