Беседа на Св. Никиту 2007. године у манастиру Дубоки Поток

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Тако је у нашем животу данас. Постоје два крста. Један, наш, којим се спасавамо ако трпељиво муке, невоље, страдања овога живота, прогоне, мучења, чак и убиства подносимо са вером у Господа Христа и благодарношћу Богу. То је наш крст који је спасоносан за нас и само за нас. Ал исто тако и они људи који не верују, и они имају невоља у животу, и они имају страдања, и они на крају крајева умиру. Тај крст који они носе није спасоносан, јер га не носе у име Христово, не носе га идући за Господом Христом.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

 „Благодат Светога Духа данас нас сабра“, пева црквена песма, браћо и сестре. Сабра нас благодат Духа Светога на ово свето место у овај свети дан, али нас сабра са разних страна, из ближе и даље околине. Сабра нас благодат Духа Светога да заједнички прославимо угодника Божијега Светога Великомученика Никиту, у дан после Возвишења Часнога Крста.

 Јер оно што је Господ рекао у Јеванђељу: “Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном“(Мк. 8, 34), многи су чули – тај глас Господњи – многи су се одрекли себе, узели крст свој и ишли за њим. Међу њима је и Свети Великомченик Никита, који је носећи крст свој, а то значи страдао је за име Господа Христа, страдао је за веру православну, удостојио се да буде убројан у угоднике Божије, у Свете Великомученике и да га Господ прослави тиме што су његове Свете мошти остале нетљене и чудотворне и оне се налазе на много места у свету, и данас окупљају много верника на разним местима. И овде пред нама имамо део моштију Светога Великомученика Никите, део његове десне руке која нам је велика утеха, велики благослов Божији у овом нашем малом манастиру.

 Али, исто тако, браћо и сестре, нема човека у животу своме који не носи неки крст свој. Само што постоје разни крстови као и на Голготи што је било три крста. Крст Христов, Крст Часни и Спасоносни, који је спасење роду хришћанскоме на коме је Господ био разапет, својом крвљу га осветио и оставио роду нашем као велику заштиту од демонских сила. Не каже узалуд наш народ, за некога, ‘бежи као ђаво од крста’. Крст је непобедива сила православних хришћана, и у свакој невољи и у свакој муци, ми ограђујемо себе Часним Крстом, јер верујемо у силу Часнога Крста Господњег. Али на Голготи беху још два крста. Крст са десне стране покајаног разбојника, који је страдао због својих рђавих дела али који се и покајао због њих, и тај је крст за њега био спасоносан, не за друге али за њега јесте. Имао је и трећи крст, са леве стране, такође једнога разбојника, који иако је страдао због својих недела у животу, остао је упоран и истрајан у своме неверју, у своме безбоштву до краја. Он не само да се није покајао, он је хулио на распетога Господа – тај крст не спасава.

 Тако је у нашем животу данас. Постоје два крста. Један, наш, којим се спасавамо ако трпељиво муке, невоље, страдања овога живота, прогоне, мучења, чак и убиства подносимо са вером у Господа Христа и благодарношћу Богу. То је наш крст који је спасоносан за нас и само за нас. Ал исто тако и они људи који не верују, и они имају невоља у животу, и они имају страдања, и они на крају крајева умиру. Тај крст који они носе није спасоносан, јер га не носе у име Христово, не носе га идући за Господом Христом.

Ми данас овде сабрани, сабрани смо у једној мисли, у једној вери, у једном исповедању, а то је – верујемо у Господа Христа, верујемо у Часни и Животворни Крст Господњи, трудимо се да идемо за Господом нашим носећи крст свој према својим моћима.

 Нека би Господ молитвама Светог Великомученика Никите, дао снаге свима нама овде сабранима, нашим сродницима, пријатељима, целом роду нашем, да идемо достојно за Господом Христом као што су ишли наши славни Свети преци од Светога Саве, и од пре Светога Саве који су нам оставили пример како у животу овоме треба живети, како веру своју бранити, како по вери треба живети да би нам овај живот био припрема за Живот Вечни у Царству Небескоме. Једино ако тим путем будемо ишли, браћо и сестре, ако будемо тој вери и тој науци учили наше млађе, нашу децу и омладину, онда се можемо надати да ђемо по милости Божијој и ми се наћи тамо где се налазе сви наши славни Свети преци, да ћемо се наћи тамо где се налази онај покајни разбојник са десне стране Господа Христа, а то значи у Царству Христовоме, у Царству Вечноме, да и ми тамо са њима и са свима Светима славимо Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин.