Беседа на Светој Литургији у Шилову 2007. године

Print Friendly, PDF & Email

Са останком нашим на Косову и Метохији, Косово и Метохија остаје Српско у будућности као што је било у прошлости. И Косово и Метохија и цела Србија било је много пута поробљавано, окупирано, били смо заједно и у Отоманском ропству пет стотина година, али смо се ослободили, били смо под окупацијом сваких двадесет-тридесет година, у Првом светском рату, у Другом светском рату, али свака окупација је на време, она пролази, али народ остаје и народ траје.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

 Ево нас, браћо и сестре, на овоме Светоме месту код наше Свете Цркве и код споменика Светога Великомученика, Косовског Кнеза Лазара. Ево нас сабраних овде, да се заједно Богу помолимо, да принесемо Богу бескрвну жртву, Свету Литургију и да осветимо овај споменик по други пут. Свети Кнез Лазар је пострадао са својим народом, оне давне 1389-е године, али Свети Кнез Лазар страда са својим народом кроз сву нашу историју. Нема страдања у коме он не учествује. Као што је свако страдање, у ствари, ново Косово поље, нова Косовска битка, тако је у свима њима учествовао и Свети Кнез Лазар.

 И ево, пре осам година, он је поново пострадао, заједно са својим народом. Његов споменик, који је био подигнут у граду Гњилану (у његовој, да кажемо отаџбини блиској овде – он се у близини родио), деведесет девете године је порушен, оштећен, оскрњављен, а његов народ, то јест наш српски народ православни, доживео је ново страдање, ново Косово поље. Многи су побијени, многи су пребијени, многи су протерани, али нисмо истребљни. Остало је нас овде, не само у Равном Поморављу, остало нас је на целом Косову и Метохији, остао је и Свети Кнез Лазар са нама. Његов споменик је сачуван, и ево га поново данас овде, усправљен на овоме брду, поред ове дивне Цркве, да буде сведок усправљања и нашега народа. Данас, када се моћници овога света спремају да нам Косово и Метохију одузму, да нас лише тих наших светих простора, ево, Свети кнез Лазар је пред нама, да кренемо поново у Косовску битку, не са оружјем, него са мудрошћу, са истрајношћу, са храброшћу, да останемо на овим просторима на којима смо вековима живели, да останемо око наших светиња које су наши Свети преци градили и наши претходници, да останемо око наших гробова где наши преци почивају, а онда и Свети Кнез Лазар биће увек са нама и испред нас, да нас води и руководи на томе путу Божијем, путу који води у Живот Вечни, у вечно спасење.

 Са останком нашим на Косову и Метохији, Косово и Метохија остаје Српско у будућности као што је било у прошлости. И Косово и Метохија и цела Србија било је много пута поробљавано, окупирано, били смо заједно и у Отоманском ропству пет стотина година, али смо се ослободили, били смо под окупацијом сваких двадесет-тридесет година, у Првом светском рату, у Другом светском рату, али свака окупација је на време, она пролази, али народ остаје и народ траје. Нека то буде и овога пута. Ми се боримо да до такве одлуке не дође, а и ако дође, ми морамо остати и истрајати и опстати на овим Светим просторима. То је порука Светог Кнеза Лазара, то је порука Ђакона Авакума, то је порука Светог Владике Николаја и свих наших Светих предака, који су из рода нашега засијали вером православном и које је Бог прославио у Царству Небескоме.

 Нека би Господ примио и данашње свете молитве у овоме храму, и рукоположење младога свештеника који ће пред Престолом Божијим износити молитве, Богу за род наш и за све нас. Нека би Господ дао снаге и свима нама да останемо свеснији и достојни потомци наших славних Светих предака. Свети Кнеже Лазаре, добро си нам дошао, охрабри нас, утеши нас и поведи нас у Царство Небеско! Амин.