Беседа на Свету Тројицу 2007. године у манастиру Сопоћани.

Print Friendly, PDF & Email

Данас, браћо и сестре, тај велики празник као Светиња наша, задужбина цара Уроша, унука Стевана Немање, слави као своју Крсну Славу, јер је манастир посвеђен силаску Светога Духа на Апостоле. И ево, већ више од седам стотина година, ова Светиња дочекује и прославља своју Славу, некада у ропству, некада у слободи, некада је била порушена, некада обнављана. Данас је, Слава Богу, обновљена и испуњена младим монасима који овде живе и Богу се моле, прослављају име Господње и име Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

„Који је Бог велики, као што је Бог наш? Ти си Бог који једини чиниш чудеса“, тако Света Црква данас пева, браћо и сестре, у Светим богослужењима и заиста, као што каже Свети Апостол Павле, „нема другога имена под сунцем којим се људи могу спасти сем имена Господа Исуса Христа“. Данас је празник Свете Тројице, силаска Светога Духа на Апостоле. То је оно што је Господ обећао својим Апостолима, пре свога вазнесења на небо, пре десетак дана када је рекао: „Седите у Јерусалиму док се не обучете у силу с висине“(Лк. 24, 49). И Апостоли, очекујући испуњење тога обећања свога Учитеља, они су провели десет дана у молитви, у посту, у богомисију и очекивали да се испуни то обећање Христово. И у данашњи дан, дан педесетнице, једног од великих празника Јеврејскога народа, када је Јерусалим био препун народа са разних страна, онда је Дух Свети у виду Огњених језика сишао на Свете Апостоле, на свакога по један и они су почели тада да проповедају нову науку, да проповедају Христову науку и на разним језицима.

Сви народи који су били у Јерусалиму слушали су беседу и разумевали је, јер су говорени на њиховим језицима. Неки од оних сабраних дивили су се томе чуду Божијем, јер то испуњење пророштва, које је Господ изрекао преко Пророка Јовиља: „У последњи дан излићу Духа свога на свако тело и прорицаће и говориће разним језицима“(Јои. 2, 28). А други су говорили: „Ови су пијани, напили су се вина овако рано, а тек је девет сати ујутру, па они сада говоре неким неразумљивим језицима“. Дакле, данас је тај велики догађај, дан рођења Цркве Христове на земљи.

Све што је Господ учинио за време свога живота, све што је проповедао људима, сва чуда његова која је учинио, све болеснике које је исцелио на данашњи дан, добило је своје оправдање, своје освећење – Црква Христова је рођена на земљи. Наука Христова је заживела и до дана данашњега она постоји широм земаљске кугле. Нема државе, нема места где реч Јеванђеља није проповедана, где нема имена Христовог да се прославља.

И у нашем Српском народу, браћо и сестре, пре више од тринест векова, Срби су чули Јеванђеље Христово, прихватили то као своју веру, живели њоме, подизали храмове наши славни преци, оставили нама потомцима својим у аманет да их чувамо, да их сачувамо и да их предамо нашим млађим покољењима и да се име Божије, име Христово, прославља у нашем народу до скончања века и света, до последњег човека на земљи, када ће Господ поново доћи да даде свакоме по делима његовим. Али Црква Христова, она постоји Духом Светим, јер Дух је тај који је оживљава, то је Дух Животворни, Дух који оживљава све и сва, зато се и пева: „Све што дише нека слави Господа, нека га слави Духом Божијим, Духом Светим“.

Данас, браћо и сестре, тај велики празник као Светиња наша, задужбина цара Уроша, унука Стевана Немање, слави као своју Крсну Славу, јер је манастир посвеђен силаску Светога Духа на Апостоле. И ево, већ више од седам стотина година, ова Светиња дочекује и прославља своју Славу, некада у ропству, некада у слободи, некада је била порушена, некада обнављана. Данас је, Слава Богу, обновљена и испуњена младим монасима који овде живе и Богу се моле, прослављају име Господње и име Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Радујемо се, браћо и сестре, на данашњи дан, на дан рођења Цркве Божије, на дан Славе овога манастира, на дан када и ми бивамо просветљени Духом Светим, да разумемо истине Божанске, да живимо Духом Божијим, да испуњавамо заповести Христове и да тако и ми испунимо свој аманет, своје назачење, ради којега смо и послати у овај свет. Само тако живећи, Богу се молећи, Духом Светим вођени и предвођени, ми ћемо проживети овај живот угодно.

И када дође време да пођемо одавде, даће Бог да се и ми нађемо у Царству Његовоме, тамо где се сви Свети налазе, да и ми са свима Светима и са Анђелима Божијим славимо у све векове и сву вечност, у име Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу Једносушну и Нераздељиву. Амин. Срећна и Богом благословена Слава!