Беседа на Свету Тројицу 2007. године у манастиру Кончул

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

И у десети дан од вазнесења Христовога, а педесети дан од васкрсења, десило се то, испунило се то обећање и десило се велико чудо. Дух Свети у виду огњених језика, сишао је на Апостоле, просветио их, умудрио их, охрабрио их и они су почели тада јавно да проповедају окупљеном народу тада у Јерусалиму, а било је тада народа из свих земаља, из свих народа, и језика ту, и гле они неписмени рибари, Апостоли Христови почеше говорити на разним језицима тако да су их сви разумели. Шта су они говорили?Величине Божије, говорили су о учитељу своме, о васкрсломе и вазнесеном Господу.

У име Оца и Сина и Светога Духа! Ваше превосвештенство, часни и преподобни оци, часне сестре монахиње, браћо и сестре, благодат Светога Духа данас нас је сабрао у овој светој обитељи да прославимо овај велики празник, празник Духова, празник Свете Тројице. Овај празник се раније није славио у овоме манастиру, него далеко одавде у манастиру Свете Тројице код Призрена, али по допуштењу Божијем тај манастир је разорен пре осам година, али је то сестринство отуда прешло у овај манастир и са собом донело и ову славу коју ми из године у годину овде прослављамо, сваке године све свечаније надајући се и Богу се молећи да се вратимо, да обновимо ту нашу порушену светињу и да наставимо у њој да славимо овај велики празник.

 Ово је данас дакле и дан радости, али и дан једне потиштене туге и сете. Радости због величине празника и због броја овде сабраних. Никада раније када смо живели у слободи, када је манастир Света Тројица славио своју славу, никада није било тамо оволико служитеља и оволико народа, што значи да се испуњава и она реч Господња:“Да се сила Божија у немоћи показује сасвим.“ И управо онда када се мислило и очекивало и када су многи желели да се угаси помен на тај наш дивни средњевековни манастир Свете Тројице, ево успомена на њега живи и даље и све више и више добија на значају празник Свете Тројице, силаска Светог Духа на Апостоле, рођендан Цркве, многи називи постоје за данашњи празник браћо и сестре. И сви су они оправдани, и празник Духова, јер је тада Дух сишао у виду огњених језика на Апостоле, назива се и празник Свете Тројице, јер тада је у потпуности откривена Света Тројица и потврђено оно учење које је Господ проповедао људима. Назива се овај празник и педесетница, јер се десио у педесети дан од васкрсења Христовога, а на дан древне јеврејске педесетнице.

 Сви ти називи браћо и сестре, говоре само једно, да је тада Дух Свети сишао на ученике Христове, на Апостоле, и од оних плашљивих рибара који су се разбежали када су њиховог учитеља хватали и водили на страдање, који су чак и после васкрсења његовога и после вазнесења били затворени у једну просторију на Сиону, нису смели нигде да се појаве, јер би били препознати као ученици онога који је разапет, и бојали су се да не пострадају. Али гле, њима је Господ пред вазнесење своје обећао да ће им послати силу с` висине, и да ће они бити сведоци по целој Јудеји до краја земље, значи по целој земаљској кугли. И рекао им је:“Седите у Јерусалиму, док не примите силу с` висине.“ И они су послушали учитеља свога, били су у тој просторији, молили се Богу и очекивали то обећање.

И у десети дан од вазнесења Христовога, а педесети дан од васкрсења, десило се то, испунило се то обећање и десило се велико чудо. Дух Свети у виду огњених језика, сишао је на Апостоле, просветио их, умудрио их, охрабрио их и они су почели тада јавно да проповедају окупљеном народу тада у Јерусалиму, а било је тада народа из свих земаља, из свих народа, и језика ту, и гле они неписмени рибари, Апостоли Христови почеше говорити на разним језицима тако да су их сви разумели. Шта су они говорили?Величине Божије, говорили су о учитељу своме, о васкрсломе и вазнесеном Господу. И то је био рођендан Цркве. Тада је почело да се шири хришћанство, најпре у Јерусалиму, па по Јудеји, па по целој Римској империји, па по целој земаљској кугли до дана данашњега.

 Ето браћо и сестре то је тај данашњи велики празник којег ми овде у манастиру Светога Николе, у старом Кончулу дочекујемо и прослављамо заједно са игуманијом Катарином и њеним сестрама, молећи се Богу да нас Дух Свети умудри, просвети и охрабри, као некада оне ученике Христове, те да и ми истрајемо на путу Божијем, на путу спасења, на путу живота по Јеванђељу Христовоме, јер само ако будемо живели по тим заповестима Божијим, ако се будемо трудили да не грешимо, да чистимо себе од наших вољних и невољних грехова кроз свету тајну покајања и исповести, да чинимо добро свима људима испуњујући речи Христове:“Што ви не желите да вам чине људи, немој те ни ви другоме чинити.“ Нико не воли од нас да буде преварен, да буде клеветан, да буде бијен, да буде убијан, немојмо ни ми то чинити другима. А сви волимо кад нас неко поштује, кад нас цени, кад нас уважава, кад о нама лепо говори, кад нам помаже у невољама нашим, чинимо и ми тако другима и тиме ћемо испунити закон Христов.

И тако ћемо бити достојни и наших сјајних светих предака који веру свету православну примише пре хиљаду и триста година, предадоше је својим потомцима, а они даље све до дана данашњега, да и ми чувамо и очувамо ту веру неокрњену, неискварену, непромењену и да је предамо као чисто злато нашим млађим покољењима, да би је и они чували, ако треба и за веру страдали као што су многи у току две хиљаде година у Цркви Христовој пострадали, за име Христово и за веру православну.

 Нека би Господ примио наше данашње свете молитве, дарово нам снаге да истрајемо на нашем путу, да очувамо наше свето Косово и Метохију, да останемо на овим просторима и да на њему се слави име Божије од сада па до века, Амин!