Беседа на Видовдан у манастиру Грачаница 2007. године.

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Ово наше време је изузетно по томе што управо данас, када многи силници овога света покушавају да нам Косово и Метохију отргну из груди Србије, да га ишчупају као што се срце чупа и да Србију претворе у леш, ми се боримо да то не допустимо. И верујем, да неће нико моћи да нам отме оно што нам је најсветије, оно што нам је драже и од наших живота.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

 Ваше високо Преосвештенство, преподобни и часни оци, браћо и сестре, ваше екселенције, господо министри! Нека је сретно и Богом благословено ово видовданско вече које нас је сабрало овде испред предивне Грачанице, да прославимо по шестоосамнаести пут сећање на Косовску битку када су Свети Кнез Лазар и остали витезови рода нашега положили животе своје за Царство Небеско, за оне вечне вредности за које вреди живети, али за које вреди и умрети када затреба.

Косовска битка разликује се од свих осталих битака у историји рода људскога. Све битке трају, неке краће, неке дуже, па се заврше и одлазе у историју, а Косовска битка траје, ево, преко шест стотина година. И ми се данас управо налазимо у завршној фази те Косовске битке, тако се бар нама чини, и ако ће бити, највероватније, да ће се Косовска битка наставити и после нас и после наше генерације. Зашто? Зато што је то управо битка за Царство Небеско, за Крст Часни и слободу златну, за оне вечне вредности без којих православном Србину нема живота и без којих православни Србин не може да постоји. Зато свака генерација, свако покољење, сваки човек у ствари бије Косовску битку.

Ово наше време је изузетно по томе што управо данас, када многи силници овога света покушавају да нам Косово и Метохију отргну из груди Србије, да га ишчупају као што се срце чупа и да Србију претворе у леш, ми се боримо да то не допустимо. И верујем, да неће нико моћи да нам отме оно што нам је најсветије, оно што нам је драже и од наших живота. Нека би нам Свети Кнез Лазар у томе био путовођа и војсковођа, као што је био на Косову пољу, оне чувене Косовске битке 1389. године, а ми са вером у Бога, са надом на помоћ Божију истрајмо на овим просторима, останимо овде, око наших светиња, око наших гробова, на нашој прадедовској земљи. Не допустимо да нас никакви ветрови одавде одувају, немојмо продавати и испродавати оно што су нам преци оставили да сачувамо и да пренесемо на наша млађа, будућа поколења. Једино ако ми будемо живели на Косову, браћо и сестре, и Косово и Метохија ће живети у Србији и у српскоме народу.

Нека би Господ дао да тако буде молитвама Светог Кнеза Лазара и осталих угодника из рода нашега. Амин, Боже дај.