Беседа на Други дан Духова 2008. године у манастиру Кончул

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Тај Дух Свети који је сишао на њих, преобразио је њих и учинио их од плашљивих неустрашивим, од неуких ученим, и они говораху разним језицима, народу којим је био пун Јерусалим, са разних страна и вели Свето Писмо: „Сваки од њих чуше проповед на своме језику“. Фарисеји који су били непријатељи истине Христове, почели су да се подсмевају Апостолима говорећи: „Они су се накитили вина овако рано тек је девет сати ујутру“, а Свети Апостол Петар пун ревности, онај исти Петар који се пред слушкињом одрекао Господа Христа, да га не познаје, да није његов ученик, он сада иступа неустрашиво и објашњава народу шта је ово што се сада догађа, да је то испуњење дато Пророцима, да ће у последњи дан Господ послати Духа Светога, на свако тело, на свако људско биће.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

 Ево, браћо и сестре, и ове године дочекасмо празник Педесетнице, празник Духа Светога, празник који означава испуњење обећања Господа Христа дато својим ученицима пред своје славно вазнесење, кад им је рекао Господ на Гори Маслинској: “Седите у граду Јерусалиму, док се не обучете у силу сa висине“(Лк. 24,49). И Апостоли, њих једанест тада, пошто је Јуда већ био испао из рода дванаест Апостола, седели су у Јерусалиму, проводили дане у молитви, али и у страху од јевреја, па су били закључани у своје просторије, јер су још увек били само људи, били плашљиви, бојали се, а гле у десети дан од Вазнесења Господњега и у педесети дан од васкрсења Христовога испуни се обећање дато од њиховога учитеља Господа Исуса Христа. Тога педесетога дана од васкрсења, на дан јеврејске педесетнице, сишао је Дух Свети на Апостоле у виду огњених језика, испунио их Божанским духом, ревношћу, снагом, мудрошћу, неустрашивошћу. И од дванаест плашљивих рибара галилејских и простих људи, постали су неустрашиви борци за Јеванђеље Христово, за проповед васкрслога Господа.

 Тај Дух Свети који је сишао на њих, преобразио је њих и учинио их од плашљивих неустрашивим, од неуких ученим, и они говораху разним језицима, народу којим је био пун Јерусалим, са разних страна и вели Свето Писмо: „Сваки од њих чуше проповед на своме језику“. Фарисеји који су били непријатељи истине Христове, почели су да се подсмевају Апостолима говорећи: „Они су се накитили вина овако рано тек је девет сати ујутру“, а Свети Апостол Петар пун ревности, онај исти Петар који се пред слушкињом одрекао Господа Христа, да га не познаје, да није његов ученик, он сада иступа неустрашиво и објашњава народу шта је ово што се сада догађа, да је то испуњење дато Пророцима, да ће у последњи дан Господ послати Духа Светога, на свако тело, на свако људско биће. И ово што ви данас чујете, то је испуњење тога пророштва. Нису се ови накитили вина, него је то Дух Божији, његова сила која је ушла у њих, и зато они сада овако делују и та проповед Апостола Петра дала је прву жетву за Царство Небеско, пет хиљада људи је поверовало тога дана у Господа Христа и постали су Хришћани (в.Дела Ап. 1-24).

 То је дан кад је Црква Божија рођена на земљи, то је рођендан Цркве, и од тада, ево, две хиљаде година, Црква Божија постоји у овоме свету у свим народима. По целој кугли земаљској, проповеда се то Јеванђеље, које је Дух Свети оснажио у Апостолима Христовим, јер је Господ једном и обећао њима: „Када дође Дух Свети упутиће вас на сваку истину“. И заиста, Апостоли од тога дана били су упућени, били су просвећени, били су неустрашиви.

 Ето то је дан Светога Духа, дан педесетнице, дан Свете Тројице, јер се у потпуности открила Света Тројица људима, Бог у три лица. То је оно што Хришћане одликује од свих осталих религија и вера. Има много људи који верују у Бога, некога Бога, безличнога, или у идоле које су називали Боговима, али је само Хришћанство то које верује у Свету Тројицу, Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога. То нису три Бога него један Бог у три лица. То је оно што нама Хришћанима даје снагу, као што је дато и Апостолима на дан педесетница. Исти Дух Свети силази на свакога од нас на дан нашега Крштења и Миропомазања, када примамо на себе печат дара Духа Светога и од тада постајемо Христоносци и Духоносци.

 То је, браћо и сестре, празник коме су више Храмова посвећени у нашој Цркви. То је празник коме је био посвећен и манастир Свете Тројице код Призрена у селу Мушутишту. У том манастиру ове сестре које данас овде живе у овоме Манастиру, биле су сестре тога Манастира. А тај Манастир, по допуштењу Божијем, пре девет година пуних уништен је и разорен рукама безбожника, рукама злочинаца. али тај манастир и тај празник сестре носе у души својој, у срцу своме и где год се налазе оне тај дан обележавају Славом. Ту Славу коју су тамо држали, држе сада и овде заједно са вама, браћо и сестре, који већ више година овде долазите на даншњи дан, да с’ једне стране увеличате тај празник; с’ друге стране да поделимо тугу са нашим сестрама. Јер то је празник колико радостан толико и тужан, јер нас подсећа на наша страдања, страдања нашега манастира, страдање нашега народа, наше Свете Цркве. Али као што је и Господ пострадао и био сахрањен, па трећега дана васкрсао, ми верујемо да ће и наше светиње, које су уништене у последњих девет година, у своје време васкрснути, да ће бити обновљене и поново оживљене, ко што се у наше време многи манастири обнављају који су порушени у време турскога ропства.

То је манастир Кончул, овде где се налазимо. И он је у турско време разорен. Некад је био велики центар духовни овде, па је била онда парохијска Црква, а од пре седам година ово је поново оживео као манастир. Тако је и манастир Ђурђеви Ступови код Новог Пазара, и манастир Дубоки поток код Митровице и манастир Бањска код Звечана и манастир Светих Архангела код Призрена. Сви ти манастири после више стотина година поново су обновљени, поново су пропојали у Славу Божију. Очекујемо и надамо се, не да чекамо стотинама година, него много брже да ће бити обновљен и манастир Свете Тројице код Призрена, који је у наше дане пострадао са осталим нашим светињама – преко сто педесет цркава и манастира је уништено.

 Нека би Господ дао снаге свима нама пре свега да останемо верна чеда Православне Цркве, да останемо верни оној науци коју је Дух Свети запечатио у срцима нашим, оне науке коју су Свети Апостоли проповедали, Свети Оци објаснили, Мученици посведочили и Преподобни оци њоме живели и тако Богу угодили. Нека би Господ дао и нама снаге да останемо верни тој науци Христовој, тим заповестима Његовим, да останемо верна чеда Цркве Православне, да живимо по науци Христовој и да се надамо да ће Бог васкрснути све оно што је уништено, а нама Господ да дарује кад одавде пођемо да се нађемо у Царству Његовоме, у Царству Христа Бога нашега, да би смо тамо са свима Светима и ми славили Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин.

Нека је срећна и Богом благословена ова ‘радосно-тужна’ Слава игуманији Катарини и њеним сестрама и свима вама, браћо и сестре!