Беседа на Велики Петак 2008. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

 До тада целу ову Велику недељу, Страсну недељу, ми смо пратили Господа на Његовом путу страдања. Били смо са Њим и на Тајној вечери, били смо са Њим и на распећу Његовоме и под Крстом Његовим, и ево, сада, пред Његовим гробом. Господ прати шта се у нама збива, Господ зна да ми састрадавамо са њим, Господ зна то да награди.

У имe Оцa и Синa и Светогa Духа!

Ево, налазимо се пред најсветијим гробом који је ова земља икада запамтила. Налазимо се пред гробом у који је спуштен Син Божји, Господ наш Исус Христос, на месту Голготе. На месту Лобање крај Јерусалима одиграла се та страшна драма пре више од две хиљаде година, борба Бога и сатане, борба добра и зла, борба живота и смрти. Изгледало је у тој борби да је победа на страни ђавола. Онда када је ђаво успео преко злих људи, преко својих сарадника, да Господа подигне на Крст, да Га разапну, тада је сатана осетио да ће тај Крст бити њему на погибао. И зато је покушао да преко својих сарадника, фарисеја, књижевника, старешина народних, да саветује Христа: “Сиђи с Крста па ћемо веровати у тебе.“(Мт. 27, 40) Али Господ зна зашто је и узишао на Крст. Узишао је да би размрскао главу змије, да би победио ђавола потпуно. “И нећу да сиђем!“ Остао је Господ на Крсту и предао Дух Свој у руке Оцу Своме Небескоме.

И дозволио да га руке људске сахране у гроб, да измоле од Пилата дозволу да запечате гроб јер како кажу: „Могу доћи ученици његови, украсти га из гроба па објавити народу – Васкрсао је.“ Ђаво се и зато постарао. Пилат је то дозволио: “Имате стражу, утврдите гроб како знате.“(Мт. 27, 62-66) И они утврдише гроб, ударише печате, поставише стражу али то није вредело. Победа је ипак била на страни Бога, победа је била на страни добра. Христос је и поред запечаћенога гроба, и поред страже трећи дан васкрао и тиме показао Себе као победника. Показао је да је ђаво поражен јер од тада не само да је Господ победио смрт, него је дао ту моћ и људима, да презиру смрт и да чекају своје Васкрсење. Али, ево, ми данас се налазимо пред гробом Христовим, под Његовим Крстом. Као жене мироносице, и ми се данас клањамо Његовом страдању, Његовом распећу, Његовом погребењу и очекујемо Његово славно Васкрсење а то је за три дана – у недељу рано ујутру Господ ће васкрснути и свима људима и целом роду људскоме подарити победу над смрћу, Васкрсење из мртвих и Живот Вечни.

До тада целу ову Велику недељу, Страсну недељу, ми смо пратили Господа на Његовом путу страдања. Били смо са Њим и на Тајној вечери, били смо са Њим и на распећу Његовоме и под Крстом Његовим, и ево, сада, пред Његовим гробом. Господ прати шта се у нама збива, Господ зна да ми састрадавамо са њим, Господ зна то да награди.

Нека би Господ примио наше молитве, наше сузе као жена мироносица, као сузе Његове Свете Мајке Богородице која је срцем својим састрадавала Сину своме. Нека прими и наша састрадања, да нам Господ опрости грехе наше, безакоња наша, јер Он је ради нас људи, ради нашега спасења, Он је понео грехе целога света и наше грехе је понео и за њих је пострадао Господ, да би нама људима даровао победу над смрћу и Живот Вечни. Нека би Господ учинио да и нама сабранима данас, у овом Божјем храму, и целом нашем народу који такође страда због правде, због истине, због вере у Господа Христа, да нам Господ дарује трпљења, смирења и спасења, како би смо и ми победили свако зло у себи, свако зло које против нас устаје и ратује. Да би смо и ми дочекали да у Дан Суда, у дан Васкрсења, добијемо награду верних слугу Његових, и заслужимо Живот Вечни у Царству Његовоме, да би смо тамо и ми славили Њега распетога и васкрслога Господа са Оцем и Духом његовим Светим, сада и увек и у векове векова. Амин!