Пастир добри
Нека би дао Бог, данашњи и сутрашњи велики празник Духова, да благодат Духа Светога никада не оскудева у нашем народу, да увек доноси овакве слатке и зреле плодове за Царство Небеско, јер само онај народ је Божији народ који себе приноси овакве плодове и даје Богу као уздарје. Бог је нас обдарио многим добрима. Потребно је да се и ми Богу одужимо, и ми то као народ чинимо кроз наше најбоље синове и кћери.
У име Оца и Сина и Светога Духa!
Ево, данас, драга браћо и сестре, разлога и повода да се духовно радујемо и веселимо. Није један повод и није један разлог, него више њих. Пре свега, сутра је Слава овога храма Божијега, празник коме је овај храм посвећен, његовога ктитора, нашега претка, Светога краља Уроша I.
Taј празник је Силазак Духа Светога на Апостоле. Тај празник је рођендан Цркве Божије на земљи, када је Дух Свети сишао на Апостоле, обукао их у силу са висине и од оних плашљивих и неуких рибара учинио их је ловцима људи. Учинио их је неустрашивим проповедницима науке Христове и, пре свега, Васкрслога Христа. Тих дванаест Апостола – они су обучени у силу Духа Светога, обиграли цео тадашњи познати свет, пронели светлост Јеванђеља Христовог по свим народима и засадили Цркву Божију, која, ево, већ две хиљаде година траје у овоме свету, као присуство Живога Бога у роду људскоме. Траје као брод који преводи људе из смрти у живот, из овога земаљскога живота, пролазнога, ништавнога, у Вечни, Блажени Живот.
Тај Дух Свети који је даровао ту силу Светим Апостолима, он руководи Црквом Божијом непрекидно. Он надахњује њене служитеље, он помазује сваку крштену душу, јер се на крштењу и миропомазању говори – “печат дара Духа Светога“. Сви смо ми помазани Духом Светим. Сви смо ми христоносци и духоносци. Исти тај Дух Свети, он је даровао да Црква Божија израсте из себе и донесе многобројне слатке и укусне плодове, за Царство Небеско, за небеску житницу Христову.
То су многи угодници, Светитељи Божији. То су многи мученици, који су за Христа пострадали, али ту су, пре свега и многобројни преподобни и богоносни оци, који су својом слободном вољом принели себе на жртву Богу, на службу Богу и своме роду. То су они пустињаци, монаси, који су се, чувши речи Христове, одрекли света и свега у свету, узели крст Христов и кренули за њим. То су те читаве плејаде, које су испуниле пустиње у Тиваиди, на Синају, на Светој Гори, у свим православним земљама, у моћној Русији, у благословеној Србији, у Грчкој и осталим православним земљама. Где год има православних душа, тамо има и ових плодова Духа Светога, има монаштва, има монаха, има оних младих душа, које и дан данас, у XXI веку, осећају у души својој шта значе речи Христове: “Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном“(Мк. 8, 34).
То су сви ови монаси у овом манастиру, и у осталим нашим манастирима, и у свим манастирима у Српској Православној Цркви. То је и овај брат пред нама, који је вечерас удостојио се да се обуче у Свети монашки лик, и да понесе име једнога великога Архистратига Гаврила који је био слуга Божији и весник Благовести Божије, које је Он слао повремено роду људскоме и, пре свега, благовесник да ће Света Дјева родити Спаситеља, Господа нашега Исуса Христа. Његово име је понео наш брат вечерас. Обукао се и он у свеоружје Божије, као што сте и чули у овим дивним молитвама, и он је драговољно, без приморавања било кога, одрекао се света, одрекао се себе и узео крст Христов да крене и иде за Њим целога живота. Браћо и сестре, чули сте завете које је млади монах положио. Ти завети нису лаки. Њих човек сам, својом силом не може никада испунити. Зато и монах на монашењу, на свако питање не одговара онако као што ми у свету радимо: “Ја хоћу и ја могу“, него: “С Божијом помоћи“, јер је свестан да само уз Божију помоћ може одржати све ове монашке завете. Он је, вечерас примио Свети анђелски монашки лик и постао је молитвеник пред Богом, за себе, за своју братију, за све нас овде сабране¸ за цео наш народ српски православни. Али, и њему су потребне наше молитве, браћо и сестре, јер молитва је израз љубави једнога према другоме. Зато је потребно да се и ми молимо Богу за њега и за остале монахе, да истрају на овоме ускоме путу монашком, којим су кренули, да издрже и победе сва искушења која на њих нападају, и да течење свога монашкога живота успешно заврше и добију од Господа ону награду, коју око не виде, коју ухо не чу и које у срце човеку не дође, а што је Бог припремио и уготовио онима који Га љубе (I Кор. 2, 9).
Нека би дао Бог, данашњи и сутрашњи велики празник Духова, да благодат Духа Светога никада не оскудева у нашем народу, да увек доноси овакве слатке и зреле плодове за Царство Небеско, јер само онај народ је Божији народ који себе приноси овакве плодове и даје Богу као уздарје. Бог је нас обдарио многим добрима. Потребно је да се и ми Богу одужимо, и ми то као народ чинимо кроз наше најбоље синове и кћери.
Ту је и Свети Сава, и Преподобни Симеон Мироточиви, Свети владика Николај и остали преподобни оци, који из рода нашега Богу угодише. Нека би Бог, и њихових молитава ради, дао свима нама да останемо хришћани, да останемо сви на путу Божијем, да прођемо овај живот благополучно, и да сви дочекамо, када пођемо одавде, да се нађемо тамо где се и наши славни Свети преци налазе, да и ми са њима и са свима Светима славимо Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу Јединосуштну и Нераздељиву, кроза све векове и сву вечност. Амин!
