Пастир добри
И данас, ми овде сабрани, браћо и сестре, по традицији овога манастира сваке године овде се сабирамо у великом броју да прославимо ове предивне угоднике Божије и врховне апостоле Христове, да измолимо милост од Бога, преко њих, да и нама дарују снаге да останемо верни оној науци коју су они проповедали да и ми ту науку проповедамо нашој деци и омладини, да има ко да настави да слави Крсну Славу нашу, да има ко да долази у ове наше дивне светиње које су наши предци градили и нама у аманет оставили и да тако радећи и живећи по заповестима Божијим, да се и ми удостојимо, да када пођемо одавде, да се нађемо тамо где се ови апостоли налазе – у Царству Христовоме, да и ми поднесемо све тегобе и тешкоће, јер су и они, у своје време, били гоњени, били мучени.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Којим речима браћо и сестре да похвалимо и да прославимо Свете врховне апостоле Петра и Павла? Таквим питањем почиње једна црквена песма, која се пева на вечерњем богослужењу, посвећена овим дивним угодницима Божијим.
И заиста, који људски језик може достојно да похвали и да објасни и да искаже сва она преславна дела, која су ови апостоли Христови, ученици његови учинили за живота свога, чиме су Богу све угодили и како их је Бог прославио и узвисио. Беху то обични људи.Апостол Петар био је рибар, значи нешколован. Није завршио високе школе. Бавио се рибарством и од тога живео, до онога дана када се Господ појавио и позвао њега и брата његовог Андреја “хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи“. (Мт.4,19)То је био исти онај апостол, који се међу дванаесторицом често истицао испред осталих, када је исповедао веру у Господа Христа. На питање Христово “шта говоре људи ко сам ја?“, он је први одговорио “ Ти си Христос, Син Бога живога“(Мт.16,16).Али је он био исти онај човек, исти онај апостол, који се, авај и одрекао Господа Христа у једноме моменту људске слабости, када је Господ ухваћен уГетсиманском врту, када је одведен на суд, а он пошао да види шта ће да буде и тамо пред неким слушкињама, које су посумњале и питале “да ниси ти од његових ученика“, он се одрече и рече: “не, нисам“(Јн.18,17). То је онај исти апостол, који је после, горко се покајао за то своје одрицање и горко плакао тај свој грех. То је исти онај апостол, кога је Господ упитао после Васкрсења: “Петре љубиш ли ме, волиш ли ме више него ови остали?“ И он је три пута исповедио: “Да Господе, ти знаш да те волим“(Јн.21,15).
Кроз то трократно исповедање, он је очистио трократно одрицање Господа Христа и удостојио се да га Господ поново врати у достојанство апостола и његових ученика и онда је он био први тај апостол, који је после силаска Духа Светога одржао предивну беседу, сакупио нам је народ над Јерусалимом , где је објаснио то чудо Божије, силазак Духа Светога у виду огњених језика и на ту његову прву проповед, поверовало је пет хиљада људи. То је био тај апостол, који је целога живота после проповедао свуда куда је путовао и исповедао Васкрслога Господа, Његову науку и веру у Њега, а апостол Павле, он је такође био обичан човек, био је учен.
Он је завршио неке школе, али је био, авај у почетку, велики мрзитељ и гонитељ хришћана. Звао се у то време Савле. И када је у тој ревности за отачке законе и обичаје кренуо у град Дамаск, да и тамо прогони и хапси хришћане, оне који у Христа верују, њему се на путу десило једно необично чудо.
Господ му се јавио на путу у великој светлости од које је он обневидео и чуо је глас:
“ Савле, Савле, зашто ме гониш?“
он је упитао у страху:
Господе, ако си ти?
Ја сам онај кога ти гониш, био је одговор Христов њему.
Пита Савле:
“ Шта ми ваља чинити“?
–„Иди у град где си кренуо и тамо ће ти се казати“.
И заиста онако обневидео, у страху, ушао је у Дамаск, тамо је један од ученика Христових коме је Бог наредио, дошао Савлу и рекао му: „Дошао сам да ти отворим очи“(в.Дела Ап.9,1-19). Он је прогледао, чуо је науку Христову и од тога гонитеља Христовога и хришћана, постао је највећи проповедник Јеванђеља Христовога. Његово име је постало Павле. Од Савла постао Павле, преобратио се, покајао се и обишао је цео тада познати свет од Јерусалима до Рима и свуда је проповедао Господа Христа и пострадао је за ту своју проповед, као и апостол Петар, и један и други су пострадали у Риму. Петар је био разапет на крсту наглавачке, јер је говорио нисам достојан будем разапет као мој Учитељ, а Павле као грађанин римски био је посечен мачем. То су та два врховна апостола са осталим ученицима Христовим који су Јеванђеље Христово, науку Христову пронели широм целога света и данас нема места на куггли земаљској где се Јеванђеље Христово не проповеда, где се име Христово не чује, где се Господу Христу неко не моли.
То су плодови рада ових двојце врховних апостола и осталих њихових сатрудника И они данас се радују Царству Небескоме, као штосваки човек што се радује када види плод свога рада Човек који посеје њиву па када она роди и дође да жање он је пун радости јер види да је његов труд уродио плодом тако и добар професор и учитељ када види своје ученике да добро напредују у науци он се радује јер види да његово дело, да његов труд није био узалудан. И ови апостоли данас сигурно, они имају разлога да се радују Царству Христовоме јер виде дело руку својих, не само нас овде сабране у овоме пустињском манастиру Црна Река него широм земаљске кугле данас се њихово име прославља данас се молитве узносе њима двојци да би они својим помогли пред Престолом Божијим оне који им се моле. Они дакле сагледавају духовним очима плодове свога рада који рађа ево двехиљаде и више година, и затио и цело Небо и цела Земља данас прослављају ове необичне људе, исте људе као што смо и ми, од крви и меса, али људе испуњене Духом Божијим, силом Божанском, којом су они делали у тадашњем свету и чије дело живи и данас и трајаће докле траје света и века.
И данас, ми овде сабрани, браћо и сестре, по традицији овога манастира сваке године овде се сабирамо у великом броју да прославимо ове предивне угоднике Божије и врховне апостоле Христове, да измолимо милост од Бога, преко њих, да и нама дарују снаге да останемо верни оној науци коју су они проповедали да и ми ту науку проповедамо нашој деци и омладини, да има ко да настави да слави Крсну Славу нашу, да има ко да долази у ове наше дивне светиње које су наши предци градили и нама у аманет оставили и да тако радећи и живећи по заповестима Божијим, да се и ми удостојимо, да када пођемо одавде, да се нађемо тамо где се ови апостоли налазе – у Царству Христовоме, да и ми поднесемо све тегобе и тешкоће, јер су и они, у своје време, били гоњени, били мучени.
То је данашње Свето Јеванђеље које је читано, говори о њиховоме страдању за Јеванђеље Христово да и ми издржимо наша искушења и наша страдања која Бог попушта и допушта на нас, посебно на Косову и Метохији, да би смо тиме посведочили веру нашу, да би смо показали да смо достојни потомци наших славних светих предака и да када одемо одавде нађемо се у царству Христовоме да тамо са свима светима и са светим апостолима Петром и Павлом и ми славимо и прослављамо Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу Јединосушну и нераздељиву кроза све векове и сву вечност. Амин!
