Беседа на Други дан Свете Тројице 2009. године у манастиру Кончул

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Зато ми православни хришћани тако свечано и радосно дочекујемо празник Силаска Светога Духа на Апостоле јер је Дух Свети тај који оживљава сваку твар, сву твар оживљава. Све што је створено, створено је, како кажу Свети Оци, од Оца кроз Сина у Духу Светоме. И на сваку Свету Тајну и на свакога од нас у Светој Тајни Крштења и Миропомазања, сишао је Дух Свети кроз своју благодат, не у виду огњених језика као на Апостоле, али на тајанствени начин, и сви смо ми христоносци и духоносци.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нека је срећна и ове године, и Богом благословена, ова Слава сестринства овога манастира које већ десет година одржава Славу манастира Свете Тројице код Призрена. Тамо је ово сестринство живело до пре десет година, а онда, због насталих ситуација, променило је место боравка, али је свој манастир понело и носи га у срцу своме до дана данашњег.

И сваке године на данашњи дан овде, у манастиру Светог Николе, ми прослављамо овај Други дан Свете Тројице, дан Силаска Светога Духа на Апостоле, сећајући се манастира који лежи десет година у рушевинама. Као што је овај празник сачуван у срцима нашим и кога се сећамо сваке године, тако се надамо и верујемо у Господа, да ће доћи време да и тај манастир поново подигнемо из темеља, да га обновимо, да у њему поново почне да се служи Света Литургија у славу Свете Тројице и да поново слави своју Славу као што је то вековима у прошлости чинио. Иначе, празник Свете Тројице јесте велики празник хришћански, празник који завршава све остале хришћанске празнике јер данас је у ствари завршена икономија спасења рода људскога. Господ је пред своје Вазнесење на небо, после Васкрсења славнога, обећао својим ученицима Апостолима рекавши: “Седите у Јерусалиму док се не обучете у силу с висине“(Лк. 24, 49). А још пре тога док је проповедао своју божанску науку Он је обећао својим ученицима послати Утешитеља Духа Истине који ће их упутити на сваку истину.

И то се десило, испунило се пророчанство Господа Христа. Његово обећање се испунило у педесети дан од Васкрсења Христовога а у десети дан од Његовога славнога Вазнесења на небо. У тај дан у Јерусалиму, када су Апостоли у страху од Јевреја били сабрани у једној просторији, где су проводили време у молитви чекајући да се испуни обећање њихова Учитеља, тада је у Јерусалиму било много народа јер је то био празник, јеврејски празник Педесетнице – успомена на излазак Јевреја из Мисира и примање закона на гори Синајској од стране Мојсија. И зато је много народа долазило из разних страна у Јерусалим да би тамо прославили тај велики празник.

И управо на тај дан, на тај празник јеврејски, Дух Свети у виду огњених језика сишао на Апостоле, надахнуо их, охрабрио их, умудрио их и они су изашли слободно из своје просторије и почели да проповедају народима, разним народима на њиховим, дакле, на разним језицима. Било је то једно велико чудо, у ствари испуњење пророштва пророка Осије који је рекао да ће у последњи дан празника излити благодат своју и да ће прорицати и говорити многе језике.(Дела Ап. 2, 17) И то пророштво се испунило, браћо и сестре. И тај дан Силаска Светога Духа када су Апостоли проповедали, тада је велики број људи који су слушали њихову проповед. О чему? О Васкрсењу Христовоме. То је био темељ апостолске проповеди јер су говорили и проповедали да је Христос Син Божји који је распет од људи, сахрањен али и васкрсао, и то је темељ и Цркве Христове. Управо Дан Силаска Светога Духа на Апостоле јесте дан рођења Цркве Божје на земљи, која је никла као мало горушчино зрно бачено у земљу али се временом разрасла у огромно дрво које гранама својим покрива цео свет, целу земаљску куглу. Јер нема места на кугли земаљској где се име Христово не проповеда, где Црква Христова не постоји, где име Божје се не слави. И управо тада почиње да се шири проповед о Васкрсломе Господу, о Његовој науци, о Његовоме делу спасења – најпре Апостоли а онда и њихови ученици, Свети оци, преподобни мученици и сви други рода нашега, и до ових наших дана проповеда се то Јеванђеље Христово.

И зато ми православни хришћани тако свечано и радосно дочекујемо празник Силаска Светога Духа на Апостоле јер је Дух Свети тај који оживљава сваку твар, сву твар оживљава. Све што је створено, створено је, како кажу Свети Оци, од Оца кроз Сина у Духу Светоме. И на сваку Свету Тајну и на свакога од нас у Светој Тајни Крштења и Миропомазања, сишао је Дух Свети кроз своју благодат, не у виду огњених језика као на Апостоле, али на тајанствени начин, и сви смо ми христоносци и духоносци. Зато и верујемо у Господа Христа, трудимо се да живимо по Његовом закону, по Његовом Јеванђељу, да ту веру коју смо примили од наших светих предака чувамо и сачувамо, да је пренесемо нашим млађим покољењима, нашој деци и омладини, да би се име Божје славило у роду нашем докле је света и века. А ми који живимо у тој вери, да нас Господ удостоји благодаћу Духа Светога, када пођемо одавде да се нађемо у Царству Његовоме и да тамо са свима Светима славимо и ми Свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин. Нека је срећна и Богом благословена ова Слава сестри Сари и њеним сестрама и свима вама, браћо и сестре, који сте дошли данас да увеличате ово наше скромно и помало и сетно и тужно славље. Јер десет година прослављамо га у изузетно тешким околностима и условима, али никада га не заборављамо. Нека Господ и нас не заборави, него нас се помене у Царству Своме. Амин!