Беседа на Цвети 2010. године у манастиру Грачаница

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Ово чудо васкрсења Лазаревог, браћо и сестре, овај свечани улазак Христа у Јерусалим, јесте наговештај и претеча једног већег чуда, Васкрсења Христовога. Овде је Христос васкрсао мртваца, а тамо је Христос сам себе васкрсао после три дана од распећа, када је разапет на Велики Петак и Васкрсао је у Недељу у први дан недеље. И тиме, тиме је показао и доказао, јесте Лазар био Његов пријатељ, али Он је њега васкрсао не само ради Лазара и његових сестара што су га молиле, него ради свих нас, да нас увери у Његову беседу, у Његово обећање које је много пута поновио, да је Он дошао на земљу да људима дарује Живот вечни и да ће сви у последњи дан васкрснути из мртвих.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Данас браћо и сестре, празник Цвети, велики празник Господњи, празник који наговештава и објављује највећи празник хришћански, Васкрсење Христово.

Васкрсењу Христовом претходи васкрсење праведнога четвородневога Лазара, чији смо празник јуче прославили. Јер, то је то велико и преславно чудо које је Господ поред многих других чуда учинио, да покаже да је Он заиста Син Божији, да је Спаситељ рода људскога од греха, смрти и ђавола.

Смрт је највећи непријатељ човека у овоме свету, и нико човека није могао ослободити од те напасти, од те тираније смрти, нико сем Господа Исуса Христа, који је дошао у овај свет управо да људе ослободи од те троглаве аждаје – греха, смрти и ђавола, и да му даруjе живот вечни. Јучерашњи празник, Васкрсење Лазарево,  десило се недалеко од Јерусалима, у селу Витанији, тамо где је Господ често навраћао, јер Лазар беше Његов пријатељ. Али, Он је Лазара васкрсао не као кћер Јаирову одмах после смрти, не као сина удовице Наиљске, кога су мислили да сахране, него после четири дана од његовога упокојења. Био је сахрањен. Господ није био ту, био је на другом месту. Када се враћао, среле су га сестре Лазареве Марта и Марија, са болом, са сузама и тугом и говориле Му:„Учитељу, да си Ти био овде не би брат наш умро”. А Господ им је тада утеху рекао:„Не бојте се, Ја сам Васкрсење и Живот, ко верује у Мене и ако умре живеће, и  брат ће ваш васкрснути”. Марта је рекла:„Знам да ће васкрснути”. По васкрсењу мртвих, значи, у последњи дан када дође Страшни суд, а Господ је рекао:„ Ја сам Васкрсење, верујеш ли у ово?” И она је рекла „Верујем Господе!”  Господ је онда питао:„А где сте га положили?” Одвели су га на гроб Лазарев, а Марта, иако је то њен брат, рече Господу:„Господе, већ је четири дана, смрди, заудара мртвац”. А Он јој рече:„Рекох ли ти ако верујеш, видећеш Славу Божију”. И онда прилази Господ гробу где је Лазар лежао и командује му као живоме :„Лазаре изађи напоље!”. Мртвац после четри дана, који је почео да се распада, да смрди, устаје из гроба, и излази. Народ је био огроман ту, и видеше то преславно чудо, и многи повериваше у Господа Христа. То се десило јуче, на Лазареву Суботу.

А данас на празник Цвети, тај исти народ који је видео васкрсење Лазарево, чуо је да Господ долази у Јерусалим, и задивљен и обрадован тим чудом, том благовешћу да је смрт постала сан из кога Реч Господња може да пробуди, народ га је дочекао свечано у Јерусалиму, са палмовим гранчицама, са усклицима, са песмом :„Осана сину Давидову, благословен који долази у Име Господње”.

И тако је Господ, смирено и кротко на магарету, не на некој бесној бедевији, на некоме расноме коњу, него на магарету, ушао свечано у Јерусалим и народ је дочекао свога Цара. Зашто Га је тако радосно дочекао каже Јеванђеље, јер видеше то чудо када је васкрсао Лазар, зато га је народ тако дочека.

Ово чудо васкрсења Лазаревог, браћо и сестре, овај свечани улазак Христа у Јерусалим, јесте наговештај и претеча једног већег чуда, Васкрсења Христовога. Овде је Христос васкрсао мртваца, а тамо је Христос сам себе васкрсао после три дана од распећа, када је разапет на Велики Петак и Васкрсао је у Недељу у први дан недеље. И тиме, тиме је показао и доказао, јесте Лазар био Његов пријатељ, али Он је њега васкрсао не само ради Лазара и његових сестара што су га молиле, него ради свих нас, да нас увери у Његову беседу, у Његово обећање које је много пута поновио, да је Он дошао на земљу да људима дарује Живот вечни и да ће сви у последњи дан васкрснути из мртвих.

Света Црква и у данашњем тропару пева, да је васкрсење Лазарево уверавање нас у опште васкрсење. Као што је Господ васкрсао Лазара после четири дана, као што је сам васкрсао, тако је обећао и свима да ће васкрснути у последњи дан, када дође време да Господ поново дође, да суди живима и мртвима.

Зато је ово велики празник браћо и сестре, празник, као што зора најављује светло дана и рађање сунца, тако је и овај празник најавио светло Васкрсење Христово, дан новога Живота, дан вечнога Царства Христовога, када ће сви људи васкрснути, да приме по делима својим.

Сви ће васкрснути и праведни и грешни, и достојни и недостојни, али неће свима после васкрсења бити иста будућност, иста вечност.

Они који су чинили добро, каже Јеванђеље, васкрснуће у Васкрсење живота, блаженства, радости вечне. А они који су чинили зло, који су грешили, а нису се кајали, васкрснуће и они, али на васкрсење суда, вечних мука, и вечне осуде у аду, у огњу неугасивом, тамо где огањ се не гаси, и где црв не умире, него вечно мучење постоји.

Нека би дао Бог, молитвама Свете Богородице, светог праведног четвородневног Лазара, и свих угодника Божијих, да и ми вером у Господа Васкрслога,  васкрснемо у последњи дан за васкрсење живота и Царства вечнога, вечнога блаженства у Царству Христовоме, а не на вечну муку и осуду.

То браћо и сестре зависи од нас, од нашега живота овде на земљи. Господ нам је даровао овај живот, да се у њему трудимо, и да делима својим и заслужимо да добијемо Живот вечни у Царству Христовоме, и да тамо и ми са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносушну и нераздељиву, у све векове и сву вечност. Амин.