Беседа на Велики Петак 2010. године у манастиру Фенек

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email
И данас овде окупљени, у овој светињи нашој, у овоме дивноме манастиру, у овој Цркви Божјој, ми показујемо да смо са Распетим Господом. Јер Он ради нас људи је разапет, окусио смрт. Он је ради нас људи и ради нашега спасења положен угроб, из кога је после три дана Васкрсао, да би показао нама и свима људима да човек није створен за смрт, није створен за гроб, него је створен за Живот вечни!

Транскрипт беседе

У име Оца и Сина и Светога Духа!

И заврши се Тајна, браћо и сестре, Тајна нашега Спасења коју је Господ Христос, као Син Божији извршио овде на земљи. Задњих пет дана пратили смо Господа на Његовоме Голготскоме путу, када је ишао на добровољно страдање, почевши од свечаног уласка у Јерусалим, када Га народ дочека одушевљено са клицањем – Осана, сину Давидову. За само пет дана исти тај народ урлао је – Распни га, Распни га! Шта се десило за тако кратко време, да наступи таква промена у народу јеврејскоме и да Добротвора свога Који је испунио земљу јудејску тада преславним чудесима, за три ипо године, Његове проповеди.

Ето, уместо захвалности, уместо да му узврате на доброчинства, они га предадоше незнабошцу Понтију Пилату римскоме намеснику у Јерусалиму, да Га суди и осуди. А Господ их пита: „За које добро дело ме осуђујете? Шта сам вам нажао учинио? Је ли зато што сам ваше болеснике исцељивао, што сам губаве чистио, што сам мртве васкрсавао, за које добро дело ми ово узвраћате“? Али иза свега тога стајао је непоменик, стајао је непријатељ Божји и људски – ђаво, који је кроз старешине јудејске, кроз завист и злобу којима су била испуњена њихова душа и срце, они нису хтели да виде у Господу Христу оно што је Он био! Него су Његова дела, Његова чудеса, приписивали мађијама, приписивали демонима, „Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе“ говорили су, и успели су да народ окрену против Господа Христа, и ево да Га попну на Крст, да Га Разапну.

И на Крсту Господ је раширио руке своје, да обгрли цео свет,и са Крста се молио за Своје непријатеље: „ Оче опрости им, јер не знају шта раде“! „Јер да су знали не би Господа Славе разапели“, каже свети Апостол Павле. У незнању су то учинили, а Господ милостиви им опрашта,и моли се за њих! А ми данас браћо и сестре, шта ми радимо данас?! Да ли смо са онима који га са сузама посматраху на Крсту, који састрадавају Њему као цела природа тада, сунце помрчало, земља се потресла, камење се распадало, јер „све састрадаваше Створитељу свега“, каже црквена песма. Да ли ми својим делима учествујемо у распињању Господа нашега? Сваки наш грех, свака наша псовка, свако рђаво дело, јесте по један трн у Трноме венцу који стављамо на главу Господа Христа. Сваким својим грехом ми прибадамо, и клинце ударамо у његове пречисте руке и ноге и распињемо Га Крсту поново! А кајањем за грехе наше, ми стојимо под Његовим Крстом, клањамо се Његовоме страдању, проливамо сузе због Њега, и онда смо са онима који Му састрадавају, који су уз Њега и са Њим.

И данас овде окупљени, у овој светињи нашој, у овоме дивноме манастиру, у овој Цркви Божјој, ми показујемо да смо са Распетим Господом. Јер Он ради нас људи је разапет, окусио смрт. Он је ради нас људи и ради нашега спасења положен угроб, из кога је после три дана Васкрсао, да би показао нама и свима људима да човек није створен за смрт, није створен за гроб, него је створен за Живот вечни! И као што је и Господ Васкрсао, обећао је и нама да ће сви људи у последњи дан васкрснути. А после васкрсења, онда долази оно што нас све чека, долази Страшни суд, када ће Господ Васкрсли сести на Престо Славе Своје, и разделити људе као Пастир овце од јаради, једне са десне, а друге са леве стране. Они који су на десној страни то су Праведници којима ће Он отворити Царство Небеско и позвати их: „ Уђите у радост Господара вашега, јер сте Ми били верни у животу на земљи“! А онима са леве стране ће рећи: „Идите од мене проклети у пакао, у огањ вечни, јер нисте вршили Моје Заповести, нисте живели по Мојој Науци“!

Нека би дао Господ који данас у гроб се полаже, да и ми својим делима, својом вером, својом љубављу посведочимо, да смо Његови следбеници, Његови ученици, да нас Он постави са своје десне стране, и да нам дарује Царство Небеско и Вечни блажени живот у њему, да би се испунило Његово Јеванђеље, које смо јуче и данас слушали „Оче, хоћу да су они које си ми дао, тамо где сам и ја“, да би дао Господ да се и ми нађемо тамо, где се и Он налази у Царству Његовоме, и да тамо останемо и славимо Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин! Сада ћемо полако да приђемо, да целивамо сви Плаштаницу, а онда манастир се побринуо да послужи све овде присутне, поготову оне који данас ништа нису јели, јер тако и пише у књигама, да се данас не једе ништа, и не пије ништа, до после ове молитве коју смо овде у храму имали.