Беседа Владике Артемија у Недељу слепог 2010. године у манастиру Грачаница

Print Friendly, PDF & Email

Сви људи се духовно рађају слепци, јер се рађају у гресима, у првородноме греху и Господ  је дошао да њима отвори очи кроз ово видљиво чудо отварања очију слепоме од рођењу, Господ је показао потребу духовнога прогледања, духовнога исцељења рођених слепаца, а то су сви људи који се рађају у гресима својим као што Света црква проповеда.

Христос Воскресе!

Народ: Ваистину Васкресе!

Ваистину Васкресе Господ, браћо и сестре, и својим Васкрсењем показао свима људима ради чега смо ми људи овде на земљи, који је наш коначни циљ, шта треба овде да радимо. Својим Васкрсењем Господ је показао да човек није створен за смрт, да није створен да поживи овде на земљи и да одређено време педесет, осамдесет или сто година и да га нестане, него је створем и послат у овај свет да живећи овде на земљи, припремио себе за житеља Царства небескога, за живот вечни у Царству Христовоме, које је припремљено људима од постојања света.

Докази Васкрсења Христовога су многобројни, ево већ скоро четрдесет дана од Васкрсења Христовога од његовог славног празника Васкрса, Света Црква непрестано износи пред нас, пред своју духовну децу доказе и сведоке Васксења Христовога. Његовога божанства, његове божанске силе, његове светлости и мудрости.

И данашње Свето Јеванђеље и ова недеља, која говори о чудесном исцељењу једнога слепога од рођења, у ствари није ништа друго, него нова потврда, ново сведочанство да је Христос заиста Васкрсао. Јер, као што рече и сам овај исцељени, слеп од рођења, да се то никада међу људима није видело ни чуло, да неко отвори очи рођеноме слепцу. Човек који је рођен без очију, божанском силом Христовом је прогледао и сведочио да је Христос заиста син Божији и као такав то је у ствари доказ да је Христос и Васкрсао. Али Господ је отворио очи не само једноме слепцу, ономе који се помиње у данашњем Јеванђељу, него и више њих, слепом Артимеју и још некима, али, то је само мали број оних који су били телесно слепи, па су божанском силом његовом прогледали. Много више, неупоредиво више, милиони и милиони духовних слепаца је прогледало после Васкрсења Христовога. Јер, сви људи се духовно рађају слепци, јер се рађају у гресима, у првородноме греху и Господ  је дошао да њима отвори очи кроз ово видљиво чудо отварања очију слепоме од рођењу, Господ је показао потребу духовнога прогледања, духовнога исцељења рођених слепаца, а то су сви људи који се рађају у гресима својим као што Света црква проповеда.

Свети Апостол Павле беше некада Савле, који је гонио цркву Божију, који је кренуо у Дамаск да хвата тамошње хришћане, мучи и убија. На путу му се јави Васкрсли Господ кроз светлост божанску и кроз речи: Савле, Савле зашто ме гониш? И Савле од те Божанске светлости ослепе и телесним очима и невиђаше ништа него га његови пратиоци узеше и уведоше у Дамаск. А њему Господ рече да се јави свештенику Ананији у Дамаску, а Ананији јави Господ да ће му доћи тај и тај Савле из Старса којега треба он да излечи од физичког и духовног слепила. И заиста, када је Савле ушао у Дамаск и одведен свештенику Ананији, овај га ословио братом својим и рекао му: Господ те је посетио.       И када је Савле прогледао и телесно и духовно, онда када га је Ананије крстио у име Оца и Сина и Светога Духа.

Тако и сви људи од Васкрсења Христовога до данас, иако се духовно рађају слепи у гресима својим, они у Светој тајни Крштења добијају духовни вид да би познали Господа Спаситеља нашега који је дошао на земљу да људе спасе од греха, смрти и ђавола. И то је то данашње чудо, браћо и сестре, то је данашња Света недеља и Свето Јеванђеље које нам говори о потреби духовнога прогледања. Али, и ми иако смо духовно прогледали у  Светој тајни крштења, често пута у животу много пута грешимо, свесно, намерно или по слабости својој. И тиме поново помрачујемо свој духовни вид, и не видимо и не разликујемо шта је добро а шта је зло. Зато је Господ оставио још једну тајну, Свету тајну покајања и исповести која чисти нашу душу, чисти наш духовни вид да боље сагледава вредности неба и земље. То је Света тајна покајања у којој сви ми пред свештеником, пред духовником исповедамо грехе своје, добијамо опроштај од Господа Христа преко његових саслужитеља и слугу свештеника и тако у ствари трудимо се у овоме животу да живимо по закону Божијем, по Јеванђељу Христовоме и да тако припремамо себе за свој коначни циљ и намену, а то је да постанемо грађани Царства Христовога.

Нека би дао Бог молитвама Свете Богородице, свих Светих угодника Божијих и нових светитеља Цркве Српске, Преподобног Јустина Ћелијског и Симеона дајбабског који је Свети Архијерејски Сабор на овоме Сабору, прибројао лику светитеља.

Нека би Господ њиховим молитвама, њиховим примером и нас водио путем спасења да бисмо прошавши овај живот Богоугодно удостојили се када одемо одавде да се нађемо  са њима у Царству Христовоме, и да тамо са свима Светима славимо и ми Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност, Амин!