Прослава храмовне славе манастира Фенек

Print Friendly, PDF & Email

На дан када Православна Црква прославља Свету Преподобномученицу Параскеву – Петку (26 јул/8 август), Његово Преосвештенство умировљени Епископ рашко- призренски и косовско-метохијски Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Фенек, уз саслужење осам свештеника и једног ђакона. Овом Литургијском сабрању, поводом храмовне славе манастира, присуствовало је и избегло монаштво из Епархије рашко-призренске и око петсто верника из разних крајева Србије. Многи од верника су се и причестили пречистим и животворним тајнама Христовим. Након Свете Литургије Владика Артемије је пререзао славски колач а затим је одржао надахнуту беседу у којој је поучио верни народ о живљења по закону Божјем, потреби праштања ближњима да би и нама Господ опростио сагрешења наша и чувању Свете Вере Православне од разних новотарија. После Свете Литургије манастирско братство је за присутне приредило трпезу љубави.

Звучни запис беседе Владике Артемија

Транскрипт беседе Владике Артемија

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Благодат Светога Духа, данас нас сабра драга браћо и сестре, у овој светој обитељи, у овоме дивноме Храму. Сабра нас благодат Духа Светога, да заједно прославимо велику Светитељку Божију, нашу помоћницу, Свету Петку-Параскеву којој је и ова света обитељ посвећена. Сабра нас благодат Духа Светога са свих крајева наше отаџбине, не само из близа него из далека. Јер оно што нас обједињује, што нас чини да смо једно, јесте једна Вера наша Православна, Вера у Господа Христа, Вера коју су примили наши славни свети преци, који су по њој живели и спасавали се, и коју су нама оставили. Да и ми ту Веру чувамо, да је штитимо, да је бранимо, од разних новачења, и новотарија и да живећи по тој Вери упућујемо и наша млађа покољења, нашу децу и омладину, да би се име Христово на овој светој нашој земљи Србији славило до скончања века и света.

То ће бити само онда ако ми испунимо нашу хришћанску дужност према себи, према нашим потомцима, као што су наши преци испунили своју дужност према нама. И оставили нам ту свету Веру не повређену, не упрљану, не окрњену, да је и ми као највећи драгоцени дар, који смо од Бога примили, предамо другима.

Данашње Свето Јеванђеље, говорило је о „Причи о десет таланата“, како је један цар који је био поклонио, подарио, дао на поклон, на позајмицу велики новац, једноме своме слузи, па када није имао да му врати, наредио је да га затворе у тамницу. А он му се молио :“Господару сачекај, све ћу ти вратити“. Цар, у ствари Господ наш, Бог, који се овде помиње као Цар, будући милостив, опростио је тај велики дуг овоме своме слузи, дест хиљада таланата, то је огроман новац био.

А тај слуга, који доби толику милост, кад изађе на двориште, нађе једнога од својих другара, такође слугу Царевих али и свог дужника, који му је био дужан само сто динара, ситница према ономе великоме дугу који је он имао. Поче и он њега да притиска и дави, и да тражи да му врати што је дужан, а овај сиромах опет паде пред њега, и мољаше да га сачека, па ће му вратити. Али овај не хетде, него га баци у тамницу, а друге слуге кад видеше шта уради овај не благодарни слуга, јавише то Цару. Поново га Овај позва и каже :“Зли слуго, онолики дуг поклоних теби јер си ме молио, зар није требало да се и ти смилујеш према твоме дужнику, према брату твоме и да му опростиш. И онда поврати реч Своју Цар, није му опростио, него га баци у тамницу, док не врати до последњега динара. Никада није могао да врати.

И Господ каже, тако смо и ми дужни браћо и сестре, да један другоме опраштамо наше ситне грехе и увреде, које нам људи, наши ближњи чине, да ми опраштамо њима, да би нама Отац наш Небески Господ Исус Христос, наш Цар и Господар, опростио огроман наш дуг, многобројне грехе наше, које починисмо у животу своме. А много смо починили! Свети Апостол Петар каже да:“Праведник греши седам пута на дан, а ми остали ко зна колико пута, седам пута седамдесет је много више од тога. Према томе то је тај пример, ми смо дужници Божији, и то они велики дужници са десет хиљада таланата. Да молимо Бога да нам то опрости !

Па да будемо милостиви према нашим ближњима, да ми њима опраштамо, да се трудимо да живимо по Закону Божијем, да испуњујемо оно што Света Црква проповеда, што налаже, што учи, јер тај су нам пут пропутили наши славни свети преци од Светога Саве, Симеона Мироточивог, преко Светог кнеза Лазара Косовскога, до Светог Владике Николаја, и оца Јустина Ћелијког, и многих других светитеља који су просијали у роду нашем, и овде на светој Фрушкој гори.

Да се ми угледамо на њих, да живимо нашу веру као што су они живели, да се молимо Светој Петки – Параскеви, данашњој Светитељки, која нас је сабрала овде. Да нас она својим молитвама такође штити, да нам помаже у нашем животу, и у нашој борби са гресима, са страстима, са злом које смо спремни да учинимо. И да тако живећи, браћо и сестре, ми нашу Веру Православну сачувамо, предамо нашој деци, омладини, да би ова славска свећа горела до скончања света и века. И ова овде, и она у нашим домовима који је славимо као Крсно име.

Тако само живећи и радећи браћо и сестре, можемо се надати да ћемо када пођемо одавде, а једнога дана сви морамо поћи, свакоме ће доћи ред, да се нађу у Царству Христа Бога нашега, тамо где се налази Свет Петка, где се налазе наши славни свети преци, и остали угодници Божији, да заједно са њима и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност, Амин.