Јеромонах Бенедикт: КПС – Дечански чувари 1. део

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

   Муњевитом брзином протутњала је вест да ће о безбедности православних манастира на Косову и Метохији убрзо почети да се старају припадници Косовске полицијске службе, који ће ту нову дужност преузети од КФОР-а, који је до сада бринуо о безбедности православних Светиња на КиМ. Одмах затим огласила се Информативна служба ЕРП својим саопштењем, којим покушава да замаже очи народу на КиМ, и да се опере од сваке кривице пред српским народом, пошто ће монахе ускоро почети да чувају припадници КПС, а тренутна епархијска управа то наводно не жели.

   Не тако давно у згради општине у Дечанима о. Сава Јањић је изјавио жаљење због шиптарских жртава у последњим сукобима на КиМ, ни једном речју не поменувши српске жртве, протеране и отете.
Не тако давно, кућепазитељи саборног храма Св. Ђорђа и Епархијског двора у Призрену били су дечански монаси, који су без пратње, а (како су сами изјавили) са благословом свог игумана Теодосија, шетали по граду и куповали намирнице по мега-маркетима „Бен-аф“ и „Аби“, „да би се Шиптари навикли на њих“. Занимљиво је овде поменути шаролико виђење дечанске братије по питању утапања дечанаца у призренско друштво. Наиме, када су у чреди кућепазитеља били о. Иларион и о. Теодор, по повратку у Дечански манастир, братији су причали о љубазности Шиптара и пажњи коју им указују. А када се једном о. Авакум са још једним сабратом вратио из призренске авантуре, сведочио је братији да су их Шиптари гледали као да ће сваки час да скоче на њих да их убију.
Ако Теодосије хоће да се уклопи у косовско друштво, то треба својим примером да покаже братији, а не да њих шаље да се без пратње шетају по Призрену, док он око себе има обезбеђење.
Не тако давно, о. Сава Јањић, са благословом свог игумана Теодосија, примио је у дечанском манастиру Бљерима Шаљу, члана „преговарачког тима Косова“, који је у манастир дошао са градоначелником Дечана, којег је  о. Сава више пута ословио са „председниче“. Ако је за њега шиптарски председник општине-ПРЕДСЕДНИК, онда је и КПС легална служба која мора да брине за безбедност о. Саве и његових истомишљеника, односно „грађана Косова“, у које је у једном часопису још 2005. године срвстао себе Савин игуман Теодосије.
Не тако давно, баш у том истом разговору са Бљеримом Шаљом, о. Сава Јањић, са благословом свог игумана Теодосија, изјављује да за њега лично коначни статус Косова није битан! Али је ипак битно да њега и његовог игумана обезбеђује КФОР, да би они неометано могли да вршљају против свог Епископа и духовног оца (детаљније о овом разговору видети овде ).
Не тако давно,  многи су запазили да о. Сава Јањић не долази у Грачаницу на крсну славу свог духовног оца и Епископа (што је раније иначе чинио), али зато у првом реду седи са својим игуманом Теодосијем на сахрани призренског бискупа Марка Сопија у Ђаковици.
Не тако давно, игуман Теодосије и о. Сава Јањић примили су у дечанском манастиру „председника Косова“ Фатмира Сејдиуа, који им је обећао да ће учинити све како би помогао у заштити православних манастира на КиМ.
Не тако давно, игуман Теодосије и о. Сава Јањић, по сведочанству једног одборника у једној српској енклави, подржали су и охрабрили  косовске Србе, који су долазили у Дечане, да изађу на шиптарске изборе 2009., поучавајући их да треба „да се суоче са реалношћу“!
Где би био крај када бих поменуо још и погубност Меморандума о обнови порушених светиња на КиМ, Међурелигијске конференције у Пећкој Патријаршији маја 2005.,  као и многе испаде о. Саве Јањића и игумана Теодосија, који су својим ставовима и политичким ангажовањем на КиМ смутили многе Србе и створили поделу међу косовским Србима.
Више је него очигледно да су дечански игуман Теодосије и његова десна рука о. Сава Јањић најзаслужнији за тренутно угрожену безбедност српских Светиња на КиМ. У протеклих неколико година су направили толико погрешних потеза у „одбрани и очувању КиМ“, да би им у томе позавидели и најагилнији актери стварања „независног Косова“.

Призрен,
24. јул / 6. август 2010.г
Јеромонах Бенедикт