Ђакон Александар Љубанић: Владика Артемије – народни Владика

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Владика Артемије – народни Владика

Праштајте оци и браћо!

   У Србији је данас све лакше него ли ћутати.А и Господ рече: „Ако они ућуте камење ће проговорити“, па се и ја свенедостојни усудих да се са пар речи убројим у „они“. У свом животу препуном тмине увек сам се трудио да видим једну светлу тачку и у њој Господа који говори: „Не бој се стадо мало, ево Ја сам са вама у све дане до свршетка века“. Следујући тој својој навици гледам на свеколику Србију, на распето Косово и Метохију, на прогнан народ, на немир у душама и срцима тог народа; и видим само једну светлу тачку а то је прогнани Преосвећени Владика Артемије и у тој светлој тачци видим Господа који опет говори: „Ја сам са вама“. И сва жалост због минулих дешавања окрену се на радост, како Господ све премудро устројава на спасење наше. Можемо само да певамо: СЛАВА ТЕБЈЕ ГОСПОДИ!

   Ко су до јуче биле владике бар ови у ужој Србији? То је за народ био неко, далек, стран, у брзом ауту скривен иза затамљеног стакла, неко ко је у Цркви лепо обучен и има круну која сија, неко кога се свештеници плаше и кога сви морају да љубе у руку. Самим тим гледањем са дистанце и тим великим одстојањем у свему, Владика је био неко стран свом сопственом народу. И таман када је дошло време да случајно зауставите било којег православца и питате га ко ти је Владика, а он на место одговора слегне раменима (и то је срећа ако само тако одговори и не коментарише ништа) и када се готово изгуби та нит, па се и појавише неке за народ нове молитве и службе које народ није виђао и које још више продубише јаз (јер за народ све што је ново није његово и страно му је и прима са резервом) погледа Господ на народ свој, смилова му се и даде нам народног Владику у лику Преосвећеног Артемија. И није чудо што је толико поштован у народу јер када човек погледа у огледало види и себе и Преосвећеног Артемија. Види онога ко дели судбину народа, а будући да дели судбину, човек састрадалнику своме најрадије даје место у срцу своме. Прогнан народ – прогнан Владика; народ материјално сиромашан – владика исто; народ се бори за Срце Србије, страдално Косово – и Владика је у истој борби; народ пеку ране, а Владику пеку ране свог народа; народ носи крст  – Владика носи и народни и свој крст.

   Заиста нико тако није приближио народ Господу и Господа народу као народни Владика. Ето браћо моја по Путиру и сапутници у овом животу то је та светла тачка у овој тмини, народни Владика Преосвећени Артемије кога посла Господ да нас Еванђелским путем, који утабаше наши Свети преци, поведе у вечну Радост, да се вечно радујемо и са светима обитавамо у наручју Свемилостивог Господа. Слава Теби Господе. На многаја љета Преосвећени Владико Артемије! Праштаје још једном Оци и Браћо, срце ме натера да ово кажем. Знам да има оних којима ово моје писаније неће бити пријатно, ја се у напред извињавам, није ми била намера да стављам нечије врлине и мане на кантар, ко сам ја да то мерим, него сам само хтео да проговорим језиком народа. Свима онима којима ово није по вољи у напред Јеванђелски одговарам:

   „Ако зло рекох, докажи да је зло, а ако је добро зашто ме бијеш“

Ђакон Александар Љубанић