Одговор Јерођакона Дамјана ђакону Ивици Чаировићу – уреднику инфо службе СПЦ

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Помаже Бог оче ђаконе,

У прилогу Вам достављам мој одговор на писаније које сте Ви потписали са молбом да га објавите на сајту СПЦ у интегралном облику без икаквих предговора или поговора. Уколико нисте у могућности да испоштујете моју жељу молим Вас да га и не објављујете.

Драги оче, жао ми је што наша кореспонденција мора да буде јавна, но то сте Ви иницирали.

Просећи Ваше свете молитве,

Јерођакон Дамјан

Одговор пречасном ђакону Ивици који је потписан испод одговора насловљеног на моју маленкост

Пречасни оче ђаконе, драги ми у Христу брате,

Опростите што сте на мој одговор чекали оволико дуго но разлози за то су више него оправдани. Наиме, као што знате, храмовна слава манастира Шишатовца је Рођење Пресвете Богородице, те желећи да све наше госте угостимо како приличи, био сам и ја заузет око припреме славе, коју и прослависмо заједно са преко четири стотине верника из свих крајева Србије, молећи се Господу нашем Исусу Христу и Његовој Пресветој Мајци. Славље је помрачила само одлука Светог архијеејског синода о привременој забрани свих свештенодејстава епископу Артемију, са чијом садржином смо били упознати прво преко медија, онда и преко сајта чији сте уредник, а коју, напослетку, добисмо и ми.

Но, да сада кажем и коју реч о одговору који је насловљен на моју маленкост, а упућен ко зна коме. Да је одговор упућен мени Ви бисте то сигурно учинили пославши га на моју имејл адресу, а не објављивањем на сајту.

Пре свега, када сам прочитао одговор који сте Ви потписали веома сам се ражалостио због његовог садржаја, но још више ме је ражалостила чињеница да сте Ви, по службеној дужности, морали да ставите своје име и презиме испод тог текста. Из самог садржаја текста да се закључити, иако носите ласкаву титулу уредника, да је Ваша дужност само да молбе које добијате прослеђујете „на даљу надлежност“. То је и у овако кратком тексту који стоји изнад Вашег имена два пута поменуто. Ако грешим у закључивању, а Ви ми укажите на бар још један текст, који сте написали, потписали и објавили на сајту СПЦ у последњих годину дана.

Драги оче, објављивањем овог текста нико није на добитку. Напротив, он је само могао да изазове „голему конфузију“ словесног сословија редовних читалаца сајта чији сте Ви уредник. Из самог наслова тј. теме неко би могао да закључи да је пракса Информативне службе СПЦ да јавно одговара на молбе онима који их само прослеђују или достављају (нпр. поштари), а не онима који их пишу.

Садржај текста, пак, изазива још големије конфузије. Дан пре него што је овај текст са Вашим потписом објављен, објављена је одлука Светог архијерејског синода о забрани свих свештенодејстава епископу Артемију, која је донесена пошто је Свети архијерејски синод на својој седници од 15. септембра размотрио његов акт, упућен 13. септембра, који је епископ Артемије потписао као Епископ рашко-призренски. Дакле, чланови Светог архијерејског синода нису проверавали аутентичност, а самим разматрањем акта епископа Артемија показали да синтагма епископ рашко-призренски за њих не представља „скупину речи без реалног садржаја и смисла“. Додуше, као што сте се могли и сами уверити, акт о коме је реч, епископ Артемије почиње као умировљени епископ рашко-призренски, но пошто је изјавио да одбија даље повиновање свим неканонским одлукама којима му је одузета катедра Епархије рашко-призренске, он се потписује на крају текста као епископ рашко-призренски.

С друге стране, у овом тексту се имплицира да од последњег Светог архијерејског сабора, на ком је епископ Артемије уклоњен са катедре Епархије рашко-призренске, не постоји епископ са титулом рашко-призренски. Ово доводи до закључка да Свети архијерејски синод, разматрањем писма са потписом епископа рашко-призренског, признаје нешто што је одлуком Светог архијерејског сабора укинуто. Дакле, или Синод не поштује Сабор (што не дао Бог), или је владика Артемије епископ рашко-призренски. Tertium non datur.

Жао ми је што писмо нисте проследили „на даљу надлежност“, јер би можда два писма која сам Вам проследио, иначе преписка Синода и епископа Артемија, била објављена на сајту СПЦ, те би Ваши читаоци могли да прочитају да епископ Артемије није рекао, у свом акту од 13. септембра, да се више неће повиновати одлукама Сабора и Синода, већ да се неће повиновати ранијим, али ни будућим, неканонским одлукама Сабора и Синода, и још по нешто што би им помогло да боље разумеју дешавања у нашој помесној Цркви.

Могао бих још коју додати о свему овоме, но пре бих да искористим прилику да Вас приупитам нешто. Пре скоро три месеца, тачније 26. јуна, проследио сам Вам писмо тада умировљеног епископа Артемија са молбом да га објавите на сајту чији сте уредник. Ви то за четири дана нисте учинили. Зашто? Но кад је то писмо објављено у другом медију објављен је одмах и одговор Високопреосвећеног митрополита Амфилохија на то писмо, на сајту Епархије рашко-призренске. Ви сте истог дана објавили тај одговор а нисте објавили писмо на које се одговор односи. Опет, зашто? Информативна служба Епархије рашко-призренске је бар линком указала на писмо епископа Артемија, а Ви нисте учинили ни толико.

Драги оче, чему овакав однос према епископу српске Цркве?

У нади да, мене ради, нећете морати да радите недељом увече, просим Ваше молитве и поздрављам Вас литургијским поздравом, Христос посреди нас.

У манастиру Шишатовцу
23. септембар 2010.
Јерођакон Дамјан