Јеромонах Наум: Звоно на узбуну

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Посматрајући догађаје нашег времена, долазимо до закључка да је време у коме живимо – време недостатка  страха Божијега код људи, време богоодступништва, време очекивања страшног гнева Божијег. На то нас наводи општа поплава греха и то оних најтежих попут содомског греха – греха због кога је Бог строго казнио древне градове Содому и Гомору, пославши на њих сумпорну огњену кишу. Њоме је спалио паклену гнусну нечистоту, тај мрски против-природни грех.

У сваком времену било је содомљана који су без покајања истрајавали у том тешком и богомрском греху, међутим, својим грехом нису се хвалили нити га у јавност износили, напротив свим силама су настојали да се он прикрије. У новије време зло је толико напредовало да се оно што је некада било срамно и споменути сада велича као нешто што је нормално и природно, чак достојно хвале. Ова чињеница говори да је човек ниско пао и да је свет врло близу краја сличном крају Содома и Гомора.

Креатори новог светског поретка врло успешно граде „нову земљу у којој неправда живи“, граде на земљи један велики Содом који би се простирао на свих седам континената. Крај тог Новог Содома није тешко предвидети. Један „кварт“ тог глобалног Содома управо би требао да изникне на теритотији Србије. Свечано пресецање врпце којим би се започела градња „содомског кварта“ у Србији најављено је за идућу недељу под називом „Геј парада“. С обзиром на страшан крај Содома и Гомора дужност је свих Срба да сагледају опасност и да затрубе на узбуну, да не дозволе да се содомска пошаст укорени на земљи Светога Саве. И без ње смо у греху до грла.

Свети Владика Николај каже да је содомија један од четири греха који вапи на небу за осветом. Овај тежак смртни грех за човека још овде на земљи постаје неподношљива мука, земаљски пакао. Живети у том греху непокајан јесте лудило своје врсте, вансебност, распамећеност. У јеванђелској причи сам Господ рече за блудног сина: „А када дође к себи“. Ко је вансебнији од содомљанина који се не стиди свога греха? Човек овим грехом лудује. Покајањем долази себи. Нека чују болесни душом содомљани  и нека се не хвале својим лудилом.

Сваки човек је икона Божија: „И створи Бог човека по лику Свом, по лику Божијем створи га“ (1Мојс. 1, 27). Зато је човек мали Бог у блату. Та боголикост је оно што човека уздиже изнад Анђела. Грех је оно што човека спушта на ниво животиње. Содомски грех унижава човека више од свих грехова. Животиње иако безсловесне не знају за такву врсту пакленог распаљивања. Зато се свим силама треба борити против таквог греха, тим пре ако се он целом народу намеће као нешто природно,  дозвољено и нормално. Борећи се против овог греха боримо се за слободу и живот народне душе, боримо се за њену бесмртност и вечност, за њене непролазне вредности. Борба за српску, светосавску душу, јесте борба за божанско величанство српског човека. Без тога Србин нема вредности; без тога он постаје сличан униформисаном западном човеку-роботу обезбоженом и унакаженом сваким грехом а особито содомским. Та унакаженост је плод одвајања Рима од Бога, од Православља,  од Истине. Смрад духовног распадања запада траје скоро хиљаду година а особито се појачава у наше време организовањем срамних парада содомљана.

При неподношљивом ширењу содомског смрада дужни смо разобличавати лукавог и  осудити одржавање срамне параде у нашој престоници.  При томе, по речима Преподобног Јустина ћелијског – „Не убијати грешника због греха, већ спасавати грешника од греха; не изједначавати грешника са грехом, већ разликовати грешника од греха; волети грешника – мрзети грех; усуђивати грех – миловати грешника“.

Свети задатак СА Синода СПЦ и државе у овом тренутку јесте да „звоне на узбуну“ и да се одлучно супроставе јавном и бестидном засађивању содомског греха у Србији – земљи светосавској.  Ако се не успротиве удружено, по узору на спрегу при прогону Владике Артемија и његовог монаштва, зло содомско семе ће се разрасти и угушити светосавски рукосад на њиви Божијих народа. Само одлучним затирањем пакленог семена греха (не и грешника) може нас мимоићи гнев Божији који се некада због овог срамног греха излио на Содом и Гомор.