Епископ Артемије: Интервју за НИН

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Извор: www.eparhija-prizren.org

 

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије дао је интервју за НИН од 9. децембра 2010.

У преамбули интервјуа наведено је (од стране Уредништва или новинарке Драгане Николетић) да је ток интервјуа сниман камером, те да ће видео запис бити објављен на сајту www.borbazaveru.com.

Уредништво Инфо службе Епархије рашко-призренске дужно је да демантује овај навод НИН-а, о тобожњој припреми материјала за публиковање преко сајта борбазаверу.

Епархија рашко-призренска ”информације које се тичу њеног живота и рада, релевантне ставове поводом актуелних догађања” као и ”податке о активностима Епископа рашко-призренског г. Артемија”, објављује преко свога званичног сајта на адреси www.eparhija-prizren.org, што се може и прочитати у Прогласу који је на сајту објављен.

Стога Епархија рашко-призренска и овом приликом наглашава да нема потребу да своје информације и материјале које припрема за објављивање, оригинално пласира преко (анонимног) сајта www.borbazaveru.com, те да сарадњa на коју алудира преамбула интервјуа у НИН-у не постоји, нити је претходно наведена тврдња тачна.

Интервју Епископа Артемија за НИН доносимо у наставку.

 

ЈА САМ САМО СЛУГА ХРИСТОВ
И НИКАКВУ СВОЈУ ЦРКВУ НЕ ОСНИВАМ
Отишли су у раскол чинећи безакоња која чине
Екуменизам је јерес!
Америка, ЕУ, па и Влада у Београду раде на стварању независног Косова као државе, и свима њима сам сметња
А други моменат је моје противљење разним новотаријама које се уносе у СПЦ, доласку Папе и екуменизму
Служили сте Литургију упркос забрани Синода у селу Љуљаци, у задужбинској цркви коју је прота Томислав Марковић оставио, како је рекао, народу, а не „раскалашној власти, било црквеној или световној“. Да ли је овај чин био симболичан, или практичан, будићи да је црква била напуштена?
Ни симболичан, ни практичан. Једноставно, у тој задужбини проте Марковића сместио се један део монаштва који је у току лета прогнан из манастира са Косова и Метохије. Та задужбинска црква није прихваћена од стране надлежног епископа жичког Хризостома, па су монаси по дозволи човека који води имање нашли овде уточиште. Природно је да сам отишао да служим Литургију са својим монасима и народом који се окупио у великом броју. Дакле, без икакве задње намере. Тако је диктирао стицај околности да овде служим прошле недеље, и разуме се, убудуће. Наравно, не само ту, већ и на другим местима.

 

Та Ваша одлука представља улажење у дубљи разлаз са Синодом и неслагање са њиховим одлукама?

 
Не, није то никакав разлаз, то је остајање у оном у чему сам био читавих 50 година, од монашења до данас. Ја се нисам ни од кога одвојио нити шта напустио, једноставно, мој став је да се не могу повиновати наканонским одлукама Синода и Сабора. Будући да су те одлуке које су доносили од фебруара заиста неканонске, ми остајемо то што смо били и служимо као једини канонски епископ Eпархије рашко-призренске.

 

Зар Ви нисте имали обавезу и као Владика да слушате Патријарха и Синод?

 
Поштовање је обавеза уколико се не нарушавају канони и питања Вере. А ако се то догоди, ја сам, према својој заклетви, обавезан према Вери коју исповедамо да останем у јединству са светим Aпостолима, Светим Oцима, Саборима, светим Савом. А ја се од њих нисам одвојио.

 

У чему је нарушен канон, у томе што Вам није суђено, или?

 
Просто, њихове одлуке нису донете на Канонима предвиђен начин. Не може нико бити осуђен и кажњен без регуларног процеса, без саслушања, без доказа, што је нажалост чињено.

 

Шта мислите зашто је то урађено и ко Вас, као што кажете, прогања?

 
Знате шта, постоје јавни разлози које износи Синод и постоје други разлози који су у позадини свега тога. Наводне малверзације у Eпархији до данас нису доказане јер није било сучељавања са чињеницама ни могућности побијања ових оптужби. А на суђењу оцу Симеону пред највишим судом Грчке, на Ареопагу, закључак је био да не постоје разлози за његово изручење.

Суштински, разлог је био мој став по питању Косова и Метохије, судећи према најавама једног официра КФОР-а који је у јануару ове године на састанку у Пећи рекао да ће бити промене на челу Епархије. Како је он то могао тада знати? Дакле, за настојање Америке, ЕУ па и власти из Београда да се ради на осамостаљењу Косова, моје присуство тамо је било врста препреке и сметње. Требало је уклонити и довести човека са којим се, како они кажу, може разговарати. Другим речима, човека који ће извршавати њихове жеље и наредбе. То је први, политички моменат прогона мене и оца Симеона, а друга страна је наш став према разним новотаријама које се уносе у СПЦ, пре свега по питању екуменизма, доласку папе у Ниш 2013. године и учешћу наше цркве у Светском савету цркава по питању екуменизма.

 

Ако је тако, зашто је Виловски побегао?
Није он уопште побегао, то су приче које кроз новине шире управо они који чине прогон. Он је тамо зато што ради дисертацију.

 

А зашто се није вратио да одговара?
За шта да одговара, то су све клевете. Њихова тежња је била управо да се врати да га стрпају у затвор као што и Предрага Суботичког држе у затвору већ 10 месеци, а да ниједан доказ није изнет. Зашто би он пружио задовољство било коме да се иживљава над њим?

 

Дакле, и то што сте одбили да вратите имовину СПЦ, кућу у Бистричкој и Мисионарски центар Атос, јесте зато што одлуке Синода по Вама нису биле канонске?
Да је било малверзација, ти докази би били достављени са захтевом за екстрадицију оца Симеона. А нису, јер нису постојали. Ви ако мислите да износите све те неосноване оптужбе да о њима причамо, онда нема сврхе да разговарамо.

 

Ипак, оптужују Вас да возите скупа кола и да сте окружени луксузом, на шта ви одговарате да то све припада цркви, а опет у Грачаници, како кажу, није остало ништа осим голих зидова.
Господе Боже, остала је Грачаница! На такве оптужбе заиста не желим да одговарам преко медија, за све оптужбе желим да се води регуларан канонски процес па да тамо разговарам. Ово није начин да полемишем и да доказујем своју невиност или њихову кривицу.

 

Можете ли онда да кажете шта значи изјава владике Амфилохија, изречена у „Куриру“, да се на Вашу смену чекало 10 година?
Значи да је то планирано много раније него што је било изведено. А ако је пре 10 година покренут поступак, зашто није регуларно вођен и зашто нисам кажњен. То што је Амфилохије говорио, да не понављам његове изразе о дрогирању, запоседнутости злим духом, губљењу разума, он ће то морати на суду да докаже по грађанској тужби.

 

И Вас истовремено чека одговарање на тужбе за узурпацију манастира Дубоки поток и Девине воде?
То је исто најобичнија клевета. Шта сам узурпирао, јесам ли понео манастир на леђима или било шта из манастира? Ја сам ушао у свој манастир јер сам ја канонски Eпископ. Раније одлуке Синода сам прихватао ради мира у кући, ради јединства Цркве, мислио сам да ће на томе да се заврши, али су они ишли све даље са оптужбама и санкцијама, и онда није више имало сврхе да се повинујем нечему што није исправно.

 

Али, пре само две године сте изјаву једног Aрхијереја да је „у цркви хаос“ прокоментарисали речима да је то огледало његове душе?
И јесте, рекао сам тако управо јер сам желео да сачувам мир и јединство СПЦ.

 

А како сад коментаришете стање у Цркви?

 
Ствари су се развијале, дошле до овог стања када се то јасно види.

 

Тај хаос?
Ко то хаотично стање не види у српском народу? Куда ми уопште идемо као народ, као Црква, држава?

 

Да ли у Цркви постоје струје, као што се верује?

 
Сигурно да постоје.

 

По верским питањима да ли политика има неке везе са тим?
По верским, али има и политике у томе. Има оних који су за тесну сарадњу са владајућом државном политиком, има их и коју су против тога.

 

Подозревало се да је разлог што сте смењени између осталог и Ваше неслагање са политиком Бориса Тадића, да је то практично притисак државе на Цркву. Има ли истине у томе?

 
Све је могуће, али ја не желим да вршим анализу јер немам никакве конкретне ствари да кажем, али то сигурно стоји.

 

Какве су Вам намере за будућност?
Ја сам то што јесам и остаћу то што јесам и немам никакве намере. А приче да наводно оснивам своју цркву, изречене још пре Сабора, најобичнија су глупост коју медији по нечијој жељи надувавају и пропагирају. Ја знам да је Цркву основао Господ Исус Христос, а да сам ја само слуга Христов и никакву своју цркву ја не оснивам. Ја остајем Eпископ рашко-призренски.

 

Мимо Српске Православне Цркве?
Не, у оквиру Српске Православне Цркве.

 

Како, ако нисте у њеном склопу?
Ја не замењујем СПЦ, ја сам само Владика рашко-призренски.

 

Који не слуша Сабор?
Како не слуша Сабор? У свему што је канонски – слуша, а у ономе што није, не слуша.

 

А шта ако Вас Сабор искључи из Цркве? Да Вас преда проклетству?
То је само још једна неканонска одлука која може да се деси и коју такође нећу признати.

 

Зову Вас и „хајдук владика“, шта мислите о томе?

 
Ко ме тако зове?

 

Народ, а преносе медији.

 
Не знам где сте Ви то чули. Ја сам једино видео да су тако написали у једним новинама. По чему сам ја хајдук?

 

По томе што се сматра да сте одбегли.

 
Онај ко сматра нека и докаже. Од чега сам одбегао?

 

Од матице Цркве.

 
Ја никуда нисам одбегао.

 

Како може паралелно да постоје те две ствари?
Нисам ја отишао у раскол.

 

Него они?

 
Они, чинећи безакоња која чине. Ако погледамо ко се удаљио од предања Светих Aпостола и Светих Oтаца, онда се јасно види ко је на погрешном путу.

 

Ви сте против екуменизма, али сте имали богату дипломатску мисију са многим контактима из врха западних земаља?
То није било на екуменском пољу, већ одбрана свог народа и права опстанка на КиМ, покушај да се истина чује у свету, да се сачува КиМ у саставу Србије…То су били моји разговори на тим путовањима, а не екуменска питања, као што неке Владике иду на заједничке молитве, у посету Ватикану…

 

Да ли одлазак на заједничку молитву и екуменизацију дефинишете као издају Православља?

 
Екуменизам је јерес, а ако неко проповеда јерес, тврди за себе да је екумениста и пацифиста, ако ради на увођењу екуменизма у СПЦ, очигледно је то на штету Православља.

 

Својевремено нисте прихватили да Албанци поправљају цркве на Косову, иако је Патријарх Павле потписао споразум са привременим институцијама и представницима међународне заједнице?
Није то била непослушност, већ управо насилно мешање других у ствари Eпархије. Патријарх је потписао под утицајем других, па је повукао потпис, а други га вратили.

 

Ко су то други, ако можете да кажете.

 
Не морам да кажем.

 

Знамо да не морате, али можете?

 
Они који и сада воде целу ову ствар.

 

Да ли је то онај који се огласио у „Куриру“?
Па, да. Главни гласноговорник. (Амфилохије Радовић, прим. нов)

 

Медији су такође писали да сте продали црквену имовину у Ђаковици Албанцу?
Рекао сам да преко медија нећу демантовати глупости које ми се приписују. На то могу одговарати само у регуларном поступку.

 

Како објашњавате да су разјаснили малверзације у Вашој Eпархији по хитном поступку, а да је случај Пахомије застарео?
Ништа није разјашњено, у томе и јесте проблем, ништа нису доказали. Устав СПЦ јасно говори како се Владика може уклонити са управе Eпархије. Ни Синод ни Сабор немају то право без пресуде суда. Ако је комисија била у Грачаници 10. фебруара и пронашла било шта, у току ноћи се вратила у Београд, а сутрадан Синод одлучио да се због утврђених малверзација скида Владика Артемије, моје питање је када је комисија поднела извештај Синоду, када је утврђено то што је комисија нашла, како нису позвали мене да одговарам за то. Некоме се журило, неко им је можда наредио или захтевао… или, или, или… Не улазим како је било јер то не знам, али начин на који је рађено показује да то није био регуларан процес.

 

Значи, постоји неко ко вуче конце?
Иза кулиса.

 

Да ли је то неко из Цркве?
Може да буде из државе, из иностранства, многи говоре да је ту дебело умешана Америка, Бајден, Брисел, јер сви они раде на стварању независног Косова као државе и њима је сметао Артемије.

 

Ви често останак Срба на КиМ повезујете са својим битисањем тамо, међутим људи на Косову нису сложни у подршци Вама. Имали смо пример са недавним протестима народа против Вашег уласка у Бањску…
Ја из Дубоког потока нисам мрднуо, нити је било народа у Бањској који би спречавао улазак. Можда је била ангажована полиција из страха да тамо не дођемо.

 

Шта ћете када по Вас дође полиција по кривичној пријави?
Поћи ћемо лепо са њима, па да видимо шта има у тој кривичној пријави.

 

Зашто онда нисте хтели да се одазовете позивима полиције у Дубоком потоку?
Нисам хтео да напустим свој манастир. Али, сила Бога не моли. А та сила којој се Сабор обратио да би дошла косовска полиција је Влада Косова.

 

Како видите последице ове ситуације?
Знате како: да је та одлука бацање атомске бомбе на Косово. Већ се сад види каква је ситуација у верском и сваком другом погледу, и тамо, и у целом нашем народу.

 

На основу чега мислите да је ситуација на КиМ као да је пала атомска бомба?
На основу хаоса који је настао доле, прогона монаштва, верника који не иду у цркву, прогона вероучитеља.

 

Како мислите прогон кад су монаси углавном сами одлазили за Вама или су тражили благослов да промене Eпархију?
Али, зар није прогон ако неко забрани деци да оца свога зову оцем и да га сматрају оцем. Може ли неко заменити деци оца. Ако се то тражи, онда је то прогон.

 

Да ли очекујете да ће се оптужбе о малверзацијама завршити самим тим што сте скрајнути?
Да би се повео један регуларан процес треба анулирати све досадашње одлуке и вратити ствари на почетак, вратити Владику Артемија у Епархију рашко-призренску. Јер, по канонима, ако се Епископ оптужи за нешто, док се не донесе коначна одлука, он остаје Eпископ тамо где је био са својим правима и дужностима.

 

Да ли Вам је падало на памет да и друге Владике много очигледније живе у раскоши, а ништа се не дешава?
То није моје да терам, ја не желим да терам било кога. А ови који изгоне неку правду у рашко-призренској Eпархији, требало би да обрате пажњу и на друге стране, пре свега на саме себе.