Пастир добри
Писмо Владики Артемију
Поштовани Владико,
Рашко’призренски,
Господине Артемије,
Ти ниси исто што и Арсеније,
Који је Србе с Космета водио
И многе воде с њима бродио.
Ти си на Космету остао,
Да би српски народ
На њему опстао.
Твој останак храбрости
је оличење,
а за Србе
нада и охрабрење,
да на огњишту своме опостану,
на Космету да остану.
Крстом, који с поносом носиш,
Мир Божји Србима доносиш.
Твојег се крста душмани плаше,
Њима чуваш православље наше.
Знам да је тешко твојој души,
Што неверник наше цркве руши,
Али, ипак, изговори, уз све јаде:
Опрости им Боже,
Не знају шта раде!
Обновио си запаљене
Цркве и манастире
И многе светиње изградио нове,
Да се Србин вери призове.
Поштују те Срби са Космета,
Јер, без Тебе ова земља света,
Душманима у руке би пала,
Колевком се српском
Не би више звала.
Тебе је, Владико,
Бог благословио,
а подарио Ти ум и снагу
и хришћанску нарав благу,
да духовни будеш вођа,
до слободе коловођа.
И да си, Владико,
Рођен кад и Арсеније,
Ти би и тад био
часни Артемије.
Милан Мићо Николић, професор
Лепосавић
