Епископ Августин Кандиотис: Неправедно рашчињење представља част!

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Неправедно рашчињење, заправо рашчињење ради сведочења Вере и борбе за очување праве Вере, данас је постало стварност у Српској Цркви.

Неколицина моћника, која је узурпирала управне функције у Српској Цркви, суровим и бруталним мерама настоји да унесе свој беспоредак у канонско устројство Цркве, и да ”огњем и мачем” наметне нову јерес – јерес екуменизма.

 

Екуменисти који својим чињењима суштински постављају себе изван Цркве, посежу за рашчињењима као казнама за оне који не желе да им се саобразе.

У том смислу и њихове казне рашчињења и остале казне које примењују немају никаквог дејства нити делотворне снаге према онима на које се односе – за њих заправо чине част и награду, док се са друге стране враћају као кривица и проклетство ”на главe” оних који их изричу.
Насушна је потреба данас да се у Српској Цркви крене са васпостављањем нарушеног канонског поретка, чега је први корак управо уклањање јавних безаконика и преступника са управних положаја које су заузели у Цркви, и њихово привођење правди, како би били адекватно и праведно кажњени за недела која су починили и чине, а у Српску Цркву се вратио поредак и мир.
За тим вапије људска и божанска Правда!

 

У наставку доносимо део беседе блаженопочившег Епископа Флоринског Августина (Кантиотиса).

+        +        +

На жалост не постоји данас Златоуст, не постоји данас Василије Велики, не постоји Григорије Богослов.

На жалост, и ово мало добрих епископа што је остало – плашљиво је, немају храбрости да се боре! Боје се злих, боје се да их не рашчине, јер су у могућности да их рашчине.

А заборављају, добри епископи, да је једно такво рашчињење част, за онога кога рашчине (ради привржености Вери).

Златоуст је умро рашчињен, али његова слава у Цркви је вечна!

Било би ми драже да ме рашчине такви епископи, и да одем у пустињу да плачем ради својих греха, него да живим овде у граду и да гледам неваљалство и разврат!

Сви свети Оци су се борили. Данас међутим нема борбе. Свештеници се не боре. Не постоји борбени дух.

Шта нас чека? Борба пада на народ. Као што, нажалост, све обавезе – финансијске, порези, војни рок, проливање крви, мучеништво, и све остало пада на наш народ, тако и терет ове црквене борбе – пада на народ.

www.augoustinos-kantiotis.gr