Транскрипт беседе Владике Артемија у Недељу Светих Праотаца

Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ево браћо и сестре, приближавамо се великом празнику Божића, празнику рођења Господа Христа. Света Црква нас припрема за тај сусрет не само постом и молитвом током шест недеља, исповешћу и причешћем, него и кроз богослужења њена, која су установила Свети богоносни Оци. Тако две недеље пред Божић, посвећене су прецима Господа Христа по телу. Данашња недеља је посвећена светим Праоцима у којој се помињу, и служба врши, свим оним старозаветним праведницима, који су претходили животом својим, и уградили себе у родослов Господа Христа. А Недеља сама пред Божић је посвећена светим оцима, непосредним Његовим прецима, који су удостојили тога да из њиховога племена и корена, роди се по телу Господ наш Исус Христос!

Али поред тога што Света Црква је ове недеље посветила Праоцима и Оцима, у нашем народу ова недеља је посвећена и светим мајкама! Зато су данас и Материце, слава свих мајки из рода нашега, пре свега Мајке Свете Богородице која се удостојила да буде та која ће родити Сина Божјега, а онда мајке свих светитеља Божјих – Светог Јована Златоуста, Василија Великога, Григорија Богослова, и свих осталих мајки, до мајке Светог владике Николаја, монахиње Катарине и мајке преподобног Јустина Ћелијског. Али и осталим мајкама из рода нашега које су животом својим, и делима својим, допринели да наш народ буде и остане Божји народ, Христов народ, крстоносни и богоносни народ. Као што је мајка девет Југовића, као што је Јевросима мајка која је заклињала сина свога Марка, да је боље изгубити главу, него своју огрешити душу! И све мајке наше данашње, које извршавају заповест Божју, као што је Господ рекао у Светоме Писму, рађају децу, васпитавају их, и припремају нове чланове Цркве Божје, Цркве Православне, све оне данас славе своју славу, и све су се оне удостојиле те благодати Божје, да понесу то узвишно име –мајке.
Наше мајке, било би потребно много времена ако би требало набрајати све оне значајне мајке и жене из рода нашега, на било којем пољу људскога живота. Али ето поменули смо неке, а не значи да су само оне достојне, него и све остале које су  удостојиле да буду мајке. Али имамо и духовне мајке, имамо наше монахиње, наше  игуманије, које такође данас славе, јер и оне су мајке, к’о што су и духовни оци наши родитељи духовни, и који се славе идуће недеље. Господ је тако удесио браћо и сестре, да у Цркви постоји тај континуитет од светих Апостола, преко светих отаца до дана данашњега.

Данас поред овога великога славља Свете Недеље, Недеље Праотаца, и празника Материца, ми овде сабрани имали смо још једну радост изузетну, а то је, да је се наш отац Николај, архимандрит од данас, удостојио тога високога достојанства у Цркви Православној, да буде узведен на највиши степен који у Цркви постоји у реду монаштва, а то је степен архимандрита. Он је то заслужио својим досадашњим животом и радом, својом бригом о својој братији и о духовној деци која су код њега долазила, код њега се исповедали, и од њега примали савете потребне – како живети, како се владати у овоме животу, да би се удостојили Царства Небескога.
Ово одликовање оцу Николају, неће му бити на сујету и гордост, него ће му бити на подстрек да се и даље труди у истом правцу као и до сада, да помаже многима који му се обраћају, речју а пре свега молитвом за њих, и примером како треба живети у Цркви Бога Живога. Његова братија ће наставити и даље да врши ону мисију коју су и до сада вршили као и сви остали наши монаси, који су овде са нама данас, углавном присутни, или неки по потребама су на другим местима, значи одсутни. Свима њима нека буде ово одликовање оца Николаја, на понос и радост, а Цркви Божјој на корист и на спасење многих душа.

Нека би Господ молитвама Свете Богородице, светих преподобних матера, и свих оних који су Богу угодили, а које данас прослављамо, нека би Господ услишио наше молитве за нас овде сабране, за цео наш народ. Да нас Господ води, руководи кроз овај живот, и да нас доведе у Царство Своје Небеско, да нам дарује живот вечни, ради чега је и Он постао човек, дошао на земљу, родио се и живео са људима, да би људима показао Пут у Живот вечни.

Нека је Богом благословен овај дан и ово свето место, да нам буде на спасење, сада и увек и у векове векова. Амин!