БЕСЕДА ЕПИСКОПА РАШКО ПРИЗРЕНСКОГ И КОСОВСКО МЕТОХИЈСКОГ У ГРАЧАНИЦИ НА ПАРАСТОСУ ЗА ПОСТРАДАЛЕ У ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

17. марта 2008. године у порти манастира Грачанице одржан је парастос свим пострадалима од 1999. године до данас. Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије уз саслуживање свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске.

Парастосу је, поред великог броја верника присуствовао и министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић са сарадницима.

Окупљеним верницима прво се обратио владика Артемије

„У име Оца и Сина и Светога Духа,

Поштовани господине министре,

Часни преподобни оци,

Браћо и сестре,

Ево, навршило се четири године од онога страшнога 17. марта 2004. године, када је над нашим народом и над нашим светињама на Косову и Метохији извршен нечувени злочин и погром, небивали у историји рода људскога, да за тако кратко време, за само два дана, буде учињено толико злочина и толико зла. Та рана 17. марта на нашем народу још није зацелила. Она тиња, она се повремено разбуктава, а данас, како чујемо, наш народ поново крвари у Косовској Митровици и тиме, својом крвљу, обележава четворогодишњицу страшнога погрома. Ми овде, у нашој светој Грачаници, сабрани у овако великоме броју, сабрали смо се да молитвено обележимо, да се сетимо наших жртава које су тада недужне пале, као и свих оних жртава које су пале у последњем несрећном косовском рату, а посебно оних после рата, од јуна 1999. године па до дана данашњег. Њихов број није мали, њихов број је само Богу познат. За све њих ми смо се данас Богу помолили да Господ њихове душе настани у рајским насељима, где нема болести, жалости ни уздисања, него где је живот вечни. А помолили смо се и за нас који још овде на земљи опстајемо и постојимо, чувајући наше свето Косово и Метохију, наше светиње и свети косовски Лазаревски завет, да би Господ и нама, молитава ради наших славних светих предака, светога Саве, светог кнеза Лазара и осталих косовских витезова, да нам Господ удели мудрости, снаге и воље да истрајемо до краја на нашем крстоваскрсном путу јер ми верујемо у Бога који је победио смрт, верујемо у Бога који је васкрсао из мртвих, верујемо у живот вечни, верујемо да ће Бог и наше драге покојнике сачувати у својој десници и да ће их васкрснути у последњи дан када буде дошао да свакоме да по делима његовим. Тада ће, сигурно, Господ и онима који су нам зло учинили узвратити по делима њиховим. А нама Господ да дарује снаге да останемо народ Божји, народ истрајан и усправан, у борби за вечну правду, за вечну истину и за живот вечни.

Нека је ова годишњица, браћо и сестре, свима нама опомена и подсећај на све оно што смо, као народ, доживели и преживели у последњих девет година. То никада заборавити не смемо и не можемо, али се морамо трудити и борити за наша будућа покољења да и они могу живети на светим косовским и метохијским просторима у миру, срећи и благостању.

Амин, Боже дај!“