Беседа владике Артемија – Света Марија Магдалина 2009.

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ево,браћо и сестре,и ове године дочекасмо овај дивни и велики празник, празник када ова Црква слави своју крсну славу, своју заштитницу Свету Марију Магдалину равноапостолну мироносицу Христову. Свако године овде се сабирамо да се Богу помолимо и милост од Бога испросмо за нас и не само за нас него и за све наше сроднике, пријатеље, браћу и за цео наш православни српски народ.

А Марија Магдалина коју данас славимо, којој је овај храм посвећен у њену част, у њено име она је била удостојила се од Бога велике милости да буде прва којој се васкрсли Господ јавио после Васкрсења и не само то да се он њој прво јавио него је она била и први весник његовог Васкрсења, она је васкрсење Христово објавила и самим апостолима. Дакле, она не само да је равноапостолна него је изнадапостолна она је дакле била апостол апостолима, она је дакле била та која је Господа видела васкрслога прва а после тек се Господ јавио и ученицима својим и осталима којима се јављао у току четрдесет дана од свога Вакрсења. Али Света Марија Магдалина чиме се удостојила те милости Божје? Тиме што је имала јаку веру у учитеља свога, у Господа Христа, што је имала велику љубав према њему јер она је била и на Голготи под његовим крстом заједно са његовом пречистом мајком и светим Јованом Богословом и зато се она удостојила те велике милости. Али она не само да је тада проповедала Васкрсење Христово, стизала је по предању до Рима и тамо изашла пред ћесара римскога и њему проповедала васкрсење Христово и даровала га са црвеним јајетом рекавши: “Христос васкрсе!“ Тако се и ми поздрављамо о Ускрсу и после Васкрса четрдесет дана тим чудесним поздравом објављујући једни другима радост Васкрсења Христовога. Јер Христос је Васкрсао не ради себе него ради нас људи и ради нашега спасења и својим васкрсењем показао људима ради чега је човек створен и послат на земљу, ради чега ми на земљи живимо овде педесет или сто година свеједно и шта је наш крајњи циљ. То је дакле садржина Јеванђеља Христовога. Човек је створен за живот вечни, за царство небеско а не да постане храна црвима када га у земљу сахранимо јер доћ ће дан како је Господ и објавио и показао својим васкрсењем када ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега и васкрснути из мртвих, изаћи на суд Божји, када Господ поново дође да свакоме даде по делима његовим, да дарује шта је ко заслужио, тада ће бити онај чудесни сташни суд Божји о коме се често говори а којега Јеванђеље проповеда и прописује да ће бити оно време када Господ седне и сви се људи саберу пред њим са свих крајева света и онда ће раздвојити праведне од грешних као што пастир одваја овце од коза па ће ставити овце са десне стране а козе са леве стране и рећи ће онима са десне стране: “Ходите благословени, примите царство припремљено од постања света.“ То су они дакле који су у Бога веровали, који су по вери својој живели и који су Богу животом својим угодили, који су се против греха борили, кајали се за своје грехе и тако завршили свој живот са надом на васкрсење и живот вечни. А они са леве стране, њима ће рећи: “Идте од мене у пакао огњени припремљен ђаволу и анђелима његовим“. Видите разлику, за праведнике каже Господ да је царство небеско припремљено људима од постања света а пакао није припремљен за људе, он је припремљен за ђавола и његове анђеле. Али људи који не врше вољу Божју, који више и радије врше вољу ђавољу, који дакле у Бога не верују они онда одлазе тамо где је и место припремљено за ђавола и његове анђеле.

То је, браћо и сестре, оно што је и Марија Магдалина проповедала, то је оно што су свети апостоли Христови проповедали широм света, што су наши славни свети преци примили, у шта су веровали, по тој вери живели и ту веру оставили нама у аманет, веру православну да је ми чувамо и сачувамо, да по њој живимо, да тој вери учимо нашу децу и омладину да би смо тако живећи били достојни потомци наших славних светих предака, Светога Саве, Светог Кнеза Лазара, Светог Владике Николаја, оца Јустина Ћелијског и осталих из рода нашега који су Богу угодили да би смо када пођемо и ми одавде, једнога дана хтели не хтели мораћемо да пођемо одавде, да се по милости Божјој и молитвама Свете Марије Магдалине и наших светих предака да се нађемо и ми у царству Христовоме где се и они данас налазе и да тамо са свима светима славимо и ми Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.