Беседа владике Артемија у недељу праштања – Прочке 2009.

Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ево, браћо и сестре,по милости Божјој дочекасмо и ове године да уђемо у свети велики пост.Као што сваке године говоримо пред нама је једна велика пучина поста, како се у црквеним песмама назива,и ми крећемо на једно велико путовање,путовање које траје пуних седам недеља.Циљ тога путовања јесте славно Васкрсење Христово али на том путовању прете велике, многобројне опасности.

Зато што на мору може много штошта да нам се догоди или велика бура а таласи да нас прекрију, да нас потопе или опасности од морских разбојника или од других непријатности и морских болести који нам се могу десити. Зато за то путовање треба се добро припремити и наоружати се свим оружјем Божјим које нам Света Црква нуди и даје, да би смо то наше путовање успешно завршили, да би смо пучину бродног поста пребродили без бродолома и да би достигли у тихо пристаниште Вскрсења Христовога. На самом почетку Светог великог поста Господ је поставио и црква одредила као најјаче оружје у ствари међусобно праштање и смирење једнога пред другима. Каже се у тим песмама да је диван Бог у светима својим који су Бога прославили својим животима и својим делима и својим речима. А када је обичан човек био у очима Божјим? Онда када се испуни смирење, када смири себе пред Богом и пред братом својим. Онда када је у стању да затражи опроштај и да га дарује ако му други затражи. Зато и Господ каже у данашњем Светом Јеванђељу и опомиње све нас: “Ако ви опростите један другоме грехе ваше и Бог ће да вам опрости грехе према Богу учињене. Ако ви не опростите људима грехе њихове онда ни отац ваш небески неће опростит вама. На Косову овде, у Призрену, верујем и другим местима, постоји тај диван обичај да се на Покладе увече врше прочке где сви кој су присутни у цркви једни од других траже опроштај, не само формално, не само речима него да то буде из дубине душе и срца, да осетимо себе као великим дужницима према Богу а једни друге као мале дужнике. И ако ми можемо да опростимо један другоме наше мале, ситне увреде које смо једни другима учинили а будући свесни да смо ми много већи дужници према Богу јер су наши греси према Богу и много бројнији и страшнији и већи онда то треба да нас доведе у стање смирења да истински и искрено затражимо опроштај једни од других. И да будемо спремни да узвратимо и да опростимо. То је основно оружје на почетку поста којим треба да се наоружавамо како би смо са успехом и благодаћу Божјом кренули у свети ускршњи пост и сретно га завршили. Нека би Господ молитвама Свете Богородице, Светог Мксима Исповедника, Светога Теодора Тирона кога сутра славимо, нека би нам њихових молитава ради Господ даровао те снаге, то смирење и ту моћ истинског покајања и праштања увреда једни другима да би Господ нама опростио грехе наше. Зато ево сад пред свима вама и ја као човек који сам сигурно многе од вас на неки начин увредио, ожалостио ја од свих тражим опроштај. Опростите ми грешноме и нека Господ дарује снаге и свима вама да опрости. Амин. Опростите браћо и сестре и Бог да прости свима нама.