Беседа владике Артемија на Цвети 2003. године у Манастиру Грачаница

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа,

„Благословен који иде у име Господње, Цар Израиљев!“. Тако су пре више од две хиљаде година дочекали Господа Христа када је улазио у Јерусалим многи народ и прослављали га као Цара Израиљевога, као онога који долази у име Господње.

Свето Јеванђеље објашњава зашто је Господу Христу припремљен тако свечан и величанствен дочек у Јерусалиму. Зато што је неколико дана пре овога догађаја Господ учинио једно невиђено и нечувено чудо до тада у историји света: васкрсао је четвородневног Лазара, пријатеља свога, који је у гробу провео четири дана, почео да се распада, да заудара, по сведочанству саме сестре покојникове, Марте, и када је народ видео то предивно чудо схватио је да Исус из Назарета није обичан човек, да је у њему Божанска сила, Божанска моћ, и та вест о васкрсењу Лазаревом пронела се широм Палестине и целим Јерусалимом који је тада био препун народа са разних страна света који су дошли ради празника јеврејског, Пасхе. И, када је Господ после тог догађаја био са пријатељем својим, васкрслим Лазаром, на вечери, многи народ је чуо да је ту и када је улазио у Јерусалим они га дочекаше са клицањем, са палмовим гранчицама, са цвећем, простирући одећу своју испред њега куда је Господ требало да прође. А Господ, иако Цар над царевима и Господар над господарима, он улази смирено и скромно, не на бесноме коњу, не на аутомобилу, него на једној скромној животињи, на магарету улази у Јерусалим. Јер је тако и пророк предвидео неколико стотина година пре тога догађаја и ускликнуо: „Радуј се, кћери Сионска, ево теби Цар иде кротак и смирен на магарету, сину магаричину.“

Овај догађај васкрсења Лазаревог и свечаног уласка Христовог у Јерусалим јесте догађај који је требало да утврди веру ученика у свога Учитеља, пре онога што ће се десити у наредник 5-6 дана. Јер, тако и каже данашњи свети Тропар који описује и прославља овај догађај пре свога страдања, пре Голготског пута свога Господ је утврдио веру у опште васкрсење подигавши четвородневнога Лазара из гроба.

Ови људи који су данас клицали Господу Осана сину Давидову: „Благословен који иде у име Господње!“, како су промењиви, као трска на ветру. Као и данас. И данас се људи мењају са дана на дан. Некоме данас кличу а сутра вичу: „Распни га, распни га!“. Тако је било и са Господом Христом. Овај исти народ за неколико дана, под утицајем својих вођа и старешина, променио је своје мишљење и онога коме су клицали и прослављали као Цара Израиљева, као онога који долази у име Господње, Њега су предали на распеће, предали су Га на мучење и на смрт, вичући и кличући пред Пилатовом зборницом: „Узми, узми, распни Га!“.

То је доказ, браћо и сестре, колико је човек непостојано биће, колико се на њега не можемо ослонити. Као што је некада рекао пророк: „Проклет човек који се ослања на човека!“, зато што је човек слаба трска, ако се на њу много ослонимо сломиће се, пући ће и ми ћемо се угрувати. Него треба своју наду и свој ослонац тражити у Богу који једини може да помогне, који нас никада неће изневерити. И, зато и ми, православни хришћани верујемо у Господа Христа, сина Божијега који је васкрсао Лазара из мртвих, коме је народ тада клицао: „Осана!“ и ми Му кличемо данас и чекамо Његово васкрсење које ћемо славити за недељу дана. А, са том вером и са том радошћу са којом дочекујемо Христово васкрсење ми очејујемо и оно опште васкрсење које је најављено васкрсењем Лазаревим, када дође онај дан да сви који су живели на земљи, од првог до последњен човека, устану из гробова својих и јаве се на Суду Божијем, на Суду правде на Суду када ће Господ свакоме дати по делима његовим, да нас Господ тада позна и препозна као своје слуге, као оне који су му увек били верни, који су му животом и речју служили и име његово прослављали, те да бисмо се и ми удостојили да нам тада упути оне блажене речи: „Ходите, благословени Оца мога, примите Царство које вам је припремљено од постања света.“ То је вера православна, то је вера којом су живели наши славни и свети преци, то је вера коју су нама оставили у наслеђе и ту веру, браћо и сестре, ми треба да пренесемо на наша млађа поколења, на нашу децу и омладину да би, само тако живећи, сви ми заједно се нашли са нашим светим Савом, са краљем Милутином, владиком Николајем, светим кнезом Лазаром и осталим нашим славним светим прецима у Царству васкрслога Христа Бога да са њима и са свима светима и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.