Молебан – 26. фебруар 2008. Косовска Митровица

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светог Духа!

Долазе тешки дани, дани страдања, невоља, муке. Наш народ је прибегавао под крилом мајке цркве и ту налазио и утеху и помоћ и путоказ.

И овога пута, ево, ми смо се, притиснути невољама нашим које подносимо десетак година, а сада под притиском и већих црних облака, ми смо се сакупили овде у овоме дивном Божјем храму да се молитвено Богу обратимо и милост од Бога измолимо за нас и за цео наш православни многострадални али и многогрешни род српски.

Сви смо сада у ишчекивању нечега тешкога, непријатнога, страшнога али није нам први пут. Имамо искуства. Наша историја је таква била увек, она је и данас таква, вероватно таква нас и убудуће очекује. Али је жив Бог наш, Бог коме смо се сада помолили, коме смо молитве данашње упутили за нас, али и за непријатеље наше, да их Бог одврати, да задржи њихове злочиначке руке, да нам не пакосте, да нам не руше цркве и манастире, да нам народ не прогоне и децу не убијају него да се и они одврате на пут покајања и спасења.

Данас, међу нама је присутно његово краљевско височанство, пресолонаследник принц Александар, са својом супругом принцезом Катарином, који су дошли да са нама поделе бригу и да своје молитве удруже са нашим молитвама и да нас охрабре својим присуством и својим доласком да издржимо на нашем крстоносном али часном и светом путу као што су наши славни преци издржавали стотине и стотине година.

Наша порука данас вама овде сабранима, али и свима осталима на Косову и Метохији, јесте: без обзира шта ће Бог допустити и шта ће непријатељи наши учинити, да ми учинимо што до нас стоји а то је да останемо у својим домовима, да останемо на својим просторима, на светом Косову и Метохији, око наших храмова, око наших манастира, око наших гробаља, јер ово је наша отаџбина, ми резервну немамо. Нема потребе да се покрећемо, да паничимо, да одлазимо било где. Останимо овде и онда ће и Бог бити са нама, свети Кнез великомученик Лазар Косовски и остали косовски витезови и наши преци који са Карађорђем пре двеста и нешто година кренуше путем слободе, извојеваше победу и слободу своме народу, ослободише Косово после пет стотина година и предадоше га нама у аманет, да га чувамо, сачувамо и предамо нашим даљим покољењима. То су наши аманети, то је данашња наша клетва и заклетва коју је некада свети кнез Лазар упућивао своме народу и данас он му поручује – останимо тамо где смо вековима били јер то је Србија.

Нека би Господ услишио наше молитве, даровао нам снаге духовне и телесне, да останемо непоколебљиви и да истрајемо на нашем путу, чекајући дан милости Господње, дан Васкрсења, дан радости и пуне слободе. Амин. Боже дај.