Беседа владике Артемија на празник Светог цара Костантина и царице Јелене 2009. године у селу Коретиште

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Цар Константин јесте један велики угодник Божји који је био и овде на земљи велики и у Царству Небескоме велики. Рођен је у околини нашега града Ниша а био је римски император, цар који се удостојио велике милости Божје да у току дана види крст Господњи на небу пред једну одлучну битку коју је имао да води са својим непријатељем. И када је био у недоумици шта да ради јер непријатељ његов је имао више војске, боље наоружање, тако да је цар Константин био у сумњи да ли да иде у битку или да не иде. И тада, око девет сати, значи док је сунце гријало, на небу се појавио крст од сјајних звезда и натпис: „Овим побеђуј!“. И онда је цар Константин, који је већ био упознат са хришћанством, он је наредио да се на његовим заставама војничким изради крст, онакав као што је видео, и са таквим заставама је кренуо у борбу и однео је победу над непријатељем својим.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нека је срећан и Богом благословен данашњи дан и данашњи празник, браћо и сестре, нека је сретно и благословено свето место у коме смо се сабрали, овај предивни храм на овоме брду овде, да прославимо ктитора овога храма, свете равноапостолне цареве, цара Константина и мајку његову царицу Јелену. Данашњи дан јесте велики дан за ово село, за овај крај и за све православне Србе који долазе данас овде да се заједнички Богу помолимо, да принесемо Богу бескрвну жртву и да измолимо милост у Господа.

Цар Константин јесте један велики угодник Божји који је био и овде на земљи велики и у Царству Небескоме велики. Рођен је у околини нашега града Ниша а био је римски император, цар који се удостојио велике милости Божје да у току дана види крст Господњи на небу пред једну одлучну битку коју је имао да води са својим непријатељем. И када је био у недоумици шта да ради јер непријатељ његов је имао више војске, боље наоружање, тако да је цар Константин био у сумњи да ли да иде у битку или да не иде. И тада, око девет сати, значи док је сунце гријало, на небу се појавио крст од сјајних звезда и натпис: „Овим побеђуј!“. И онда је цар Константин, који је већ био упознат са хришћанством, он је наредио да се на његовим заставама војничким изради крст, онакав као што је видео, и са таквим заставама је кренуо у борбу и однео је победу над непријатељем својим.

А затим је још већу победу однео када је донео Милански едикт 313. године, којим је, до тада гоњено, хришћанство прогласио државном вером и дао слободу хришћанскоме народу, хришћанском свештенству, проповедницима и од тада није се нико више устручавао да буде хришћанин. То је већа победа цара Костантина од свих осталих које је на бојном пољу извојевао јер је ово била победа истине Господње, победа Господа Христа и Његовога часнога Крста.

Овај храм овде који смо градили прошлих неколико година, он је овде један стожер постао за наш народ, за који се држимо, за који се хватамо да нас одавде не одувају никакви ветрови ма какви они били, ма какве буре биле. Као што је цар Константин однео победу над својим непријатељем тада, тако он данас штити овај храм и овај народ овде у околини да би остали на својим огњиштима. Јер заиста већега помоћника и заштитника од цара Константина са Господом Христом који нам помажу овде да останемо нити имамо нити треба да тражимо. Али, треба да буде и наша вера у Господа Христа онако јака и моћна као што је била вера и цара Константина и мајке његове Јелене која се потрудила да пронађе изгубљени крст Господњи који је после његовог страдања био негде закопан у земљу. Она је успела да га нађе на чудесан начин, тако да је крст Господњи постао заиста оружје непобедиво за све православне хришћане, све оне који у Бога верују који се крстом крсте и име Господа Христа прослављају.

Нека је, дакле, срећна данашња слава домаћинима који су припремили овде колач, жито и свећу. Нека је срећна слава оцу Зорану, вашем свештенику, пароху овде који се труди да овај храм буде овако лепо украшен, да га очува и да наставимо да долазимо у њега још много, много година у будућности, да нам он буде застава наша, да нам буде бранич наш а ми да чувамо њега и он ће онда чувати нас.

Нека је срећна слава и свима вама, браћо и сестре, који сте дошли из ближе и даље околине да заједно увеличамо овај дан и ово славље и да да Бог да још много година овде у већој слободи, у већем миру, у већем благостању наставимо да славимо и храмовну славу и нашу крсну славу и да име Господа Христа никада не заборавимо у нашем животу, а Господ да нас увек штити и брани од свих видљивих и невидљивих непријатеља. Нека је срећана слава на многаја и многаја љета. Амин.