Беседа владике Артемија на празник преподобног Петра Коришког 2008. године у манастиру Црна Река

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

 

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ово је дан којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему браћо и сестре. Ово је дан када овај манастир слави празник свога Светитеља, чије мошти унутра у Цркви почивају преподобног оца нашег Петра Коришког. Свети Петар који је рођен у околини Пећи, у селу Уњемиру, он је оставио свет, оставио све што је у свету имао, и отишао у пустињу да се постом и молитвом припрема за Царство Небеско. Он је целога живота прослављао Господа животом својим, а Бог је њега прославио нетљеним моштима и чудотворним моштима његовим које преко осам стотина година делују и чудотворе и врше чудеса до дана данашњега у овој овде пећинској Цркви.

Ово је дан, један од многих када се у току године сабирамо у овоме манастиру у овако великоме броју. Данас је Дух Свети сабрао нас са разних страна, из близа и из далека. Као што се и каже у оној дивној песми: “благодат Светог Духа данас нас сабра!“ То је иста та благодат Светога Духа браћо и сестре, онога Духа који је сишао на дан педесетница на празник Свете Тројице на Свете Апостоле Христове, на оне људе које је Господ изабрао и који су њега пратили три ипо године, слушали његову науку, гледали његова дела и ишли за њим са вером, а и то су били исти они људи који су били испуњени страхом од јевреја, јер они су разапели Господа нашег Исуса Христа, па је страх ушао и у те Апостоле. Њима је Господ после васкрсења говорио четрдесет дана о тајнама Царства Небескога, и пред своје славно вазнесење у четрдесети дан од васкрсења обећао је и наредио им: “седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с` висине”. И они су заиста били верни своме учитељу, проводили су дане у молитви, сви заједно – скупа. И гле у десети дан од вазнесења, у педесети дан од васкрсења Христовога, десило се то преславно чудо, испунило се обећање Господа Христа, послао је утешитеља свога Духа Светога на своје ученике и Апостоле у виду огњених језика, дакле на један видљив и опипљив начин. У Јерусалиму у то време беше сабран велики број народа из свих земаља, из свих племена и народа, који су дошли на јеврејски празник педесетнице, и гле када су чули и видели шта се догађа, и Апостоли који су примили Духа Светога, они су се преобразили, од плашљивих рибара галилејских постали су неустрашиви борци, проповедници Јеванђеља Христовога. Почели су одмах да проповедају на разним језицима, тако да су сви они чули проповед на своме језику у коме су рођени. Неки од фарисеја, од оних људи који су се и за живота Господа Христа њему противили, који су га и осудили и разапели, они су се почели подсмевати Апостолима сматрајући их пијанима, па су говорили: “ови се накитили вина, а тек је девет сати ујутру. Како тако рано?“ Тада је Апостол Петар изашао пред њих, и одржао једну сјајну проповед и објаснио: “Нису се ови напили вином, него су испуњени Духом Светим. Данас је испуњено пророштво, преко пророка Осије, које је Бог прорекао пре неколко стотина година, да ће у последње дане излити у Духа свога на свако тело, и ово што данас видите и чујете, то је испуњење тога пророштва.“ И говорио је, шта је проповедао Апостол Петар, проповедао је Христа распетога и васкрслога, његову науку Божанску и веру у њега. И гле, од те једне проповеди пет хиљада људи је поверовало у Господа Христа, постали су његови ученици. Тога дакле Духа Светога којег су примили Апостоли, од тада је рођена Црква Божија на земљи и Дух Свети у Цркви Божијој обитава ево преко две хиљаде година. Исти тај Дух Свети помазује, сваку крштену душу, сви смо ми примили Духа Светога у тајни миропомазања, јер су миропомазани печатом дара Духа Светога.

Дакле ми смо истовремено и Христоносци јер верујемо у Господа Христа и духоносци, јер смо миропомазани Духом Светим и њиме просвећени, и ми смо ти који држимо исту ону веру коју су Апостоли примили од Господа Христа, коју су проповедали свим народима, језицима по целоме свету. И Црква Божија данас је распрострта ко једно огромно лиснато дрво које покрива целу земаљску куглу. Нема места на кугли земаљској, нема народа, нема континента, нема државе где се реч Божија и Јеванђеље Христово не проповеда и где се не слуша. Ту веру браћо и сестре примили су и наши свети праоци и прародитељи из рода нашега. Они су ту веру примили од православне византије, усадили у народ наш хришћански – српски, и ту веру ми држимо до дана данашњега. Захваљујући тој вери, ми смо успели да одржимо и своје име и своју традицију, и да опстанемо у пркос многим невољама кроз које смо, кроз нашу бурну и тешку историју пролазили. Многе невоље, многе окупације, многа страдања, многе прогоне су преживели захваљујући вери нашој која нас штити и чува, води и руководи. Том вером био је задојен и Свети Петар Коришки, који је примио Духа Светога у младости својој и одао се речи Господњој, који је рекао:“Ко ће замном да иде, да се одрекне себе и узме крст свој и иде замном.“Свети Петар који је рођен у околини Пећи, у селу Уњемиру, он је оставио свет, оставио све што је у свету имао, и отишао у пустињу да се постом и молитвом припрема за Царство Небеско. Он је целога живота прослављао Господа животом својим, а Бог је њега прославио нетљеним моштима и чудотворним моштима његовим које преко осам стотина година делују и чудотворе и врше чудеса до дана данашњега у овој овде пећинској Цркви.

Многи болесници долазе овде и налазе исцелења за оне болести које ни једни лекари не могу да излече и да пронађу од чега неко болује. То је моћ Духа Светога који је обитавао у Светом Петру Коришком и који обитава у његовим светим моштима. И не смо овде, многи Светитељи из рода нашега, и Свети Василије Острошки и Свети Наум Охридски, и остали угодници из рода нашега који су Богу служили и Богу угодили до Светог Владике Николаја и Оца Јустина Ћелиског, сви су они били задојени истим овим Духом Светим. И ми браћо и сестре имамо пример на кога да се угледамо, имамо учитеље који нас воде кроз овај живот, да и ми трудимо се да останемо верни до краја живота нашега овој науци, да останемо у вери православној, да чувамо своју веру, да је пренесемо на наша млађа покољења, на нашу децу и омладину, да би име Божије се у нашем народу славило до скончања века. Јер само ако будемо тако радили и живели по науци Христовој као наши свети преци, онда можемо имати наду на милост Божију, да и ми када пођемо одавде, а једнога дана сви морамо напустити ову земљу и кренути у онај други живот, да Господ учини тада да се нађемо и ми у Царству Христовоме и тамо са свима Светима да и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносушну и нераздељнују сада и увек и у векове векова, Амин.