Беседа владике Артемија на празник 14000 младенаца Витлејемских 2008. године. Слава канцеларије.

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ваше Преосвештенство, часни и преподобни оци, браћо и сестре. Ево и ове године по Милости Божјој дочекујемо овај празник првих мученика Витлејемских Младенаца који животе своје младе положише за Господа Христа. Господ Христос као Богомладенац родио се у витлејемској пећини а злоба цара Ирода у жељи да уништи тога новорођеног цара, извршио је стравичан злочин побивши сву децу у Витлејему и околини од две године па наниже. Ти Младенци Витлејемски као невини јагањци били су заклани од зероподобног Ирода, без кривице, без греха и зато их Света Црква прославља као мученике Христове, прве мученике.

У Цркви се помиње Свети Архиђакон Стефан као првомученик, у ствари, ови Витлејемски Младенци су првомученици Христови. Сваке године на овај дан ми обележавамо и наш други Видовдан. Први је онај када је се одиграла косовска битка 1389 године где је пострадао наш народ, наш Свети кнез Лазар, наши витезови косовски али народ српски то није доживео као пораз него као свесну жртву за вечне идеале, за крст часни и слободу златну. И оно што се десило нама у наше време у последњих девет година што се десило ’99-е, 2004-е и што нам се догађа сваке године. То је у ствари прогон нашега народа и његово ново пострадање на Косову и Метохији. Овим молитвеним чином ми доказујемо и показујемо и себи и целоме свету да то не доживљавамо као пораз него такође као свесну жртву за вечне идеале, за косовско светолазаровско јеванђеље које је исписано крвљу по Косову и Метохији а које гласи: “Све за Христа, Христа ни за шта.“ И ево већ девет година ми се сабирамо овде сећајући се свих оних који су прогнани са Косова и Метохије и свих оних који су животе своје положили било да су побијени било да су киднаповани и нестали за чију судбину и данас не знамо ништа. Свих њих ми се данас молитвено сећамо и молимо се Господу Богу и Витлејемским Младенцима да нас помену у Царству Небескоме, да нам Господ дарује снаге да издржимо на нашем путу, да истрајемо на путу правде Божје, истине Божје и да наша борба за очување Косова и Метохије буде крунисана резултатима, да се никада Косова и Метохије не одрекнемо, да никада не поклекнемо, да нема те руке српске која би пристала и потписала предавање Косова и Метохије његову неку независност и одвајање од мајке Србије. Косово и Метохија су срце и душа српскога народа у целини и свакога Србина посебно и Српске државе као такве као што нема човека без срца и душе него има само леш човека тако би не дај Боже било са Србијом и нашим народом ако би се десило да изгубимо Косово и Метохију. Уверени смо да ће правда Божја тријумфовати јер је увек истина јачи од лажи, Бог је увек јачи од ђавола, правда је увек јача од неправде, макар привремено то изгладало и обрнуто.

Нека би дао Бог да ова прослава Витлејемских Младенаца се настави и убудуће али на Косову и Метохији, да се наш прогнани народ врати на своја огњишта, у своје градове, у своја села, око својих светиња, око својих гробаља и да тамо наставимо ову успомену да славимо и обележавамо као што обележавамо Видовдан сваке године и на Косову и свуда где Срби живе.

Нека би Господ примио данашње наше молитве, даровао нам мир, слогу, љубав и међусобно уважавање да би смо имали не само благослов Божји у овоме животу него да нас Господ благослови и наградом у царству своме небескоме, да тамо са светим кнезом Лазаром, косовским мученицима и Витлејемским богомученицима, да и ми славимо богорођенога Господа Христа, витлејемског младенца са свима светима сада и увек и у векове векова. Амин.

Нека је срећан празник. Христос се роди и добро сте дошли на ову скромну свечаност!