Беседа бладике Артемија на Преображење у селу Прилужју 2007. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нека је благословен овај дан, браћо и сестре, и нека је благословено ово свето место на коме смо се данас сабрали овде да заједно прославимо празник Господњи, Преображење, да прославимо подизање овога храма посвећеног томе празнику јер Господ је дошао на земљу да људе преобрази зато је најпре Себе преобразио пред Својим ученицима, показао Своју Божанску Славу на гори Тавору, показао да је Он заиста Син Божији и Спаситељ рода људскога који је дошао да људе избави од греха, смрти и ђавола.

Томе празнику, браћо и сестре, посвећен је овај храм пред нама. Која је данас и колика наша радост када смо пре годину дана и нешто осветили темеље овога храма, а данас ево видимо га сазиданога пред очима нашим и зрелога да прими на врхове своје знак Сина Човечијега, да прими крстове који ће красити куполе и који ће бити знак нама, православним хришћанима који у овај храм долазе, да је он под заштитом Божијом, јер Крст Господњи је сила која побеђује све наше непријатеље и видљиве и невидљиве. То је данашњи празник, браћо и сестре.

Благодарим Богу на овоме дару, благодарим свима онима који су уложили труда у протеклих годину дана да ово дело Божије овако одмакне у своме напредовању. Благодарим пре свега, свештенику вашем, оцу Миломиру, који није жалио труда и трке и његовоме одбору који су се залагали да обезбеде све оно што је потребно за подизање храма. Благодарим, браћо и сестре, свма вама који сте на било који начин допринели подизању ове задужбине и ваше и наше, било молитвом, било прилогом, било добровољним радом, било добром жељом и мишљу. Све је то уграђено у овај Божији храм овде. Нека би дао Бог, да догодиине, на данашњи дан, извршимо освећење завршенога храма у потпуности. Верујем да ће тако бити ако сви будемо уложили још по мало труда и напора да то учинимо у славу Божију а на добро свих нас и целога нашег народа, не само на Косову и Метохији него и далеко шире. Овај храм који се подиже овде јесте једна нова луча светиља, једна нова буктиња која нама, православним Србима, осветљава пут у овоме животу, пут који води у Царство Небеско, у живот вечни. Овај храм је још једна котва за коју се можемо држати у овим смутним временима, да нас никакве буре и олује не могу одувати са ових наших свето косовско-метохијских простора, да останемо око наших старих и нових задужбина, око наших светиња, око наших гробаља наших предака, да останемо на нашој земљи, на нашој прадедовини, дедовини и очевини, а наша прадедовина је овде стара скоро хиљаду година. Ми на то имамо право и треба да останемо без обзира шта нам ко мислио и шта нам ко желео.  Даће Бог, браћо и сестре, да тако буде али ми треба да останемо верни својој вери, да останемо верни својим светим прецима, јер Господ је преобразио Себе да би се ми људи такође преображавали у животу своме, да би од смртних постали бесмртни, од грешних безгрешни, од пролазних непролазни и вечни. Зато је Господ и дошао на земљу, донео Своју Божанску Науку, живео међу људима, учио људе, пострадао од људи и васкрсао да би људима даровао оно што само Бог може даровати, а то је живот вечни у Царству Небескоме.

Нека је срећна и Богом благословена ова данашња слава, данашњем домаћину, Драгану Ађанчићу из Прилужја, који се ове године постарао да буде домаћин, први домаћин овога храма, а за идућу годину пријавили су се да буду домаћини цео црквени одбор, њих тринаест на броју. Нека Бог благослови и старог и нове домаћине и све нас овде сабране, да нам свима дарује оно што је потребно за живот на овоме свету и оно што је потребно за живот вечни у Царству Небескоме. Амин, Боже дај.